• Gradovi

    NBS: Loši krediti krajem septembra – 425 milijardi dinara

    BEOGRAD – Ukupni bruto problematični krediti (NPL) na kraju septembra smanjeni su u odnosu na kraj juna za 13,4 milijarde dinara i sada iznose 425 milijardi, što je udeo od 22 odsto u ukupnim kreditima, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

    „Učešće NPL u ukupnim bruto kreditima na kraju septembra iznosilo je 22 odsto, što je za 0,8 procentnih poena manje u odnosu na kraj prethodnog tromesečja“, navedeno je u izveštaju NBS „Bankarski sektor u Srbiji – izveštaj za treće tromesečje“.

    Najveći deo loših kredita, kao što su krediti u docnji većoj od 90 dana, odnosi se na pravna lica, mada je učešće NPL u tom sektoru na kraju septembra u odnosu na kraj juna, smanjeno sa 51 na 49,4 odsto.

    Udeo NPL kod nefinansijskih pravnih lica u stečaju je u istom periodu porastao sa 19,8 na 21,2 odsto, dok je i sektor stanovništva povećao udeo NPL sa 17,1 na 17,4 odsto.

    NBS konstatuje da je na kraju septembra 2015. 115 odsto ukupnih bruto problematicnih kredita bilo pokriveno obračunatom rezervom za procenjene gubitke, dok je 60,8 odsto pokriveno ispravkama vrednosti kredita u skladu s međunarodnim računovodstvenim standardima.

    Prema podacima centralne banke, ukupan nivo neto kredita bankarskog sektora Srbije je na kraju trećeg tromesečja, nominalno je povećan za 16,1 milijardu dinara, odnosno za jedan odsto u odnosu na kraj prethodnog tromesečja i na kraju septembra je iznosio 1.633,9 milijardi.

    Povećanje je, kako je navedeno, najizraženije u sektoru privrednih društava, 23,9 milijarde dinara više nego na kraju prethodnog tromesečja, dok je najveće smanjenje zabeleženo u sektoru javnih preduzeća – od 11,2 milijarde.

    U kreditnom portfoliju banaka, navodi NBS, dominiraju devizni i devizno indeksirani krediti, čije je učešće u ukupnim neto kreditima 73,6 odsto.

    Dugoročni krediti, od kojih su 43,2 odsto krediti preko pet godina, čine 73 odsto ukupnih neto kredita.

    Banke dobro kapitalizovane i likvidne

    Bankarski sektor Srbije je adekvatno kapitalizovan i karakteriše ga izuzetno visok nivo likvidnosti, objavila je Narodna banka Srbije.

    U izveštaju piše da je na kraju septembra prosečan mesečni pokazatelj likvidnosti banaka nepromenjen u odnosu na kraj juna i iznosi 2,34, dok je propisani mininum 1,0.

    Uži pokazatelj, kako je navedeno, u istom periodu neznatno je smanjen sa 1,91 na 1,89, a propisani minimum je 0,7.

    NBS konstatuje da je bankarski sektor u Srbiji adekvatno kapitalizovan kako sa stanovišta adekvatnosti kapitala, tako i sa stanovišta strukture regulatornog kapitala.

    Na kraju trećeg tromesečja 2015, pokazatelj adekvatnosti kapitala za bankarski sektor je 21,22 odsto, što je, kako navodi NBS, daleko iznad regulatornog minimuma od 12 odsto, i ispod minimuma po Bazelskim standardima od osam odsto.

    Regulatorni kapital se najvećim delom, 89 odsto sastoji od najkvalitetnijeg, osnovnog kapitala, dok je udeo dopunskog kapitala 11 odsto, piše u izveštaju.

    Osnovni kapital bankarskog sektora, pre umanjenja za pripadajući deo

    odbitnih stavki od regulatornog kapitala, na kraju trećeg tromesečja 2015. iznosio he 321,6 milijardi dinara i veći je za 5,6 milijardi u odnosu na kraj prethodnog tromesecja.

    Najveći pozitivan uticaj na to povecanje imalo je, prema NBS, oslobadanje 6,7 milijardi dinara po osnovu smanjenja potrebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika.

    Dokapitalizacije sprovedene u trećem tromesečju uticale su na povećanje osnovnog kapitala bankarskog sektora za 842,1 miliona dinara, a na rast osnovnog kapitala uticalo je i povećanje rezervi koje banke formiraju iz dobiti za 405,9 miliona dinara.

    NBS navodi da, nakon usvajanja finansijskih izveštaja za 2014, deo neraspoređene dobiti iz prethodne godine ispunio je propisane uslove za uključivanje u osnovni kapital, što je uticalo na povećanje za dodatnih 233,7 miliona dinara.

    Pokriće gubitaka iz ranijih perioda kod određenog broja banaka u ukupnom iznosu od 3,5 milijardi dinara nije uticalo na visinu osnovnog kapitala, ali jeste na izmenu njegove strukture, s obzirom na to da su gubici smanjeni na teret akcionarskog kapitala.

    Foto Tanjug/M.Jelesijević, arhiva

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com