Novosti online

НБС: ММФ није забринут због избора

Међународни монетарни фонд (ММФ) није забринут због избора, иако је оцена четврте ревизије аранжмана одложена после избора и формирања нове владе. ММФ неће давати оцену ревизије сада, како не би утицали на изборни процес, али ова међународна финансијска институција има пуно поверење у овдашње носиоце економске политике. Резултати ове ревизије могли би, због избора, да буду спојени с петом ревизијом, која је најављена за крај маја. С реформама у Србији неће се стати, нити ће се на неки начин избећи уговорене обавезе, изјавила је Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС), на представљању извештаја о инфлацији.

– Ми се понашамо као да је редовно четврто разматрање у току. Не очекујемо никакве попусте и пропусте. НБС је урадила све што је преузела у оквиру стенд-бај аранжмана из предострожности, а једина разлика је саопштавање детаљних извештаја у вези са ревизијом – рекла је Табаковићева.

Када је НБС у питању, према њеним речима, задатак је лакши, јер се влада суочава с наслеђем из прошлих деценија, будући да структурне реформе подразумевају озбиљне промене.

Представници НБС саопштили су да је инфлација већ три године ниска и стабилна и да очекују да ће од средине године почети њен умерен раст и да ће се вратити у границе циља крајем ове и наредне године. Расту инфлације допринеће повећање приватне потрошње, већи ниво приватних и државних инвестиција, а очекује се и поскупљење нафте за 40 долара за барел.

Табаковићева је подсетила да су камате на динарске кредите за две и по године пале за око 10 процентних поена, а сад је просечна камата 8,8 одсто. НБС је у мају 2013. почела да спушта референтну камату, то је до сада учињено за 7,5 процентних поена и износи 4,25 одсто.

Кад је реч о каматама на евро позајмице, Табаковићева је рекла да су и те просечне камате пале за 2,8 процентних поена, и сада су на нивоу од око 4,4 одсто.

Према њеним речима, на кретање камата на евро кредите утицала је махом политика Европске централне банке, док је за снижавање камата на динарске позајмице утицала политика НБС и владина фискална политика земље.

Табаковићева је рекла да је прошле године раст кредитирања износио 1,8 одсто у односу на претходну годину, што је изнад очекивања, а то се догодило упркос доспећу субвенционисаних кредита. Инвестициони кредити, тврди она, порасли су у истом периоду 2,5 пута. Она је подсетила да је влада спровела снажно фискално прилагођавање, да је смањена спољна неравнотежа а поправљен пословни амбијент. Дефицит је, како је навела, прошле године готово преполовљен и износио је 3,7 одсто БДП-а, док је дефицит текућег рачуна био нижи за петину и, како тврди, потпуно покривен директним страним инвестицијама.

Одговарајући на питање о разлозима слабљења динара од почетка године, Табаковићева је одговорила да је један од разлога то што су банке куповале девизе како би изнеле профит. Према њеним речима, банке у Србији и даље имају профит који могу и да изнесу без законских ограничења.

Остали разлози су куповина девиза за плаћање енергената, као и то што су банке куповале девизе ради резервације проблематичних кредита.

О томе колико је тачно новца изнето из Србије у јануару, НБС још нема податке, али у 2015. портфолио инвеститори изнели су око 280 милиона евра, изјавила је Ана Ивковић, генерални директор Директората за економска истраживања и статистику НБС.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh