Нај­моћ­ни­ји нар­ко-кар­тел у Ко­лум­би­ји, по­знат као Ура­бе­њо, по­стао је озбиљ­но за­бри­нут за сво­ју за­ра­ду на­кон по­след­ње за­пле­не у ко­јој им је по­ли­ци­ја ле­тос од­у­зе­ла пет то­на ко­ка­и­на. Клан је по­след­њих го­ди­на остао без го­то­во 11 то­на дро­ге, а 245 чла­но­ва ове ор­га­ни­за­ци­је до­спе­ло је иза ре­ше­та­ка.

Зло­гла­сни Ура­бе­њо је и ра­ни­је рас­пи­си­вао на­гра­де за укла­ња­ње оних ко­је су сма­тра­ли прет­ња­ма за свој би„­знис”. Ну­ди­ли су 500 до­ла­ра оно­ме ко уби­је по­ли­цај­ца. За свој по­след­њи гу­би­так кри­ви­ли су оног ко је и био нај­за­слу­жни­ји. Би­ла је то Сом­бра. Ње­ну гла­ву уце­ни­ли су на чак 200 ми­ли­о­на пе­со­са, што је око 70.000 до­ла­ра. За­то је Сом­бра до­би­ла по­ли­циј­ско обез­бе­ђе­ње и пре­ба­че­на је на дру­гу ло­ка­ци­ју.

Сом­бра је не­мач­ки ов­чар. Има­ла је шест го­ди­на ка­да је до­спе­ла на пр­во ме­сто на цр­ној ли­сти Ура­бе­ња. Она је за­то је­дан од нај­о­бе­збе­ђе­ни­јих па­са на пла­не­ти. Ње­на по­ја­ва у лу­ка­ма на атлант­ској оба­ли где се сва­ко­днев­но то­не ко­ка­и­на уто­ва­ру­ју на јах­те и под­мор­ни­це ко­је иду ка САД, ноћ­на је мо­ра за нар­ко-кар­те­ле. Сом­бри­не ко­ле­ге и ко­ле­ги­ни­це, че­тво­ро­но­жни по­ли­цај­ци ши­ром све­та, за­слу­жни су за хва­та­ње кри­ми­на­ла­ца и ра­све­тља­ва­ње раз­ли­чи­тих кри­вич­них де­ла. От­кри­ва­ју бом­бе, екс­пло­зив­на сред­ства, за­у­ста­вља­ју ло­по­ве или уби­це ухва­ће­не на де­лу, на­ла­зе љу­де у ру­ше­ви­на­ма по­сле зе­мљо­тре­са, спа­са­ва­ју жи­вот, чу­ва­ју др­жав­ну гра­ни­цу. За ове по­себ­не за­дат­ке ко­ри­сте се не­мач­ки и бел­гиј­ски ов­ча­ри, ла­бра­до­ри, те­ри­је­ри? Ме­ђу ко­ле­га­ма по­ли­цај­ци­ма ови пси су ве­о­ма це­ње­ни. Као што су при­чу о Сом­бри пре­не­ли ме­ди­ји са ско­ро свих кон­ти­не­на­та, из­ве­шта­ји о спо­соб­но­сти­ма и ју­на­штву по­ли­циј­ских па­са за­слу­же­но че­сто оби­ђу свет.

Бел­гиј­ски ов­чар Не­ро је спе­ци­ја­ли­ста за от­кри­ва­ње ду­ва­на и, уз још пе­то­ро ко„­ле­га” од ве­ли­ке је по­мо­ћи на­шим ца­ри­ни­ци­ма. Про­шле сед­ми­це спре­чио је шверц 5.370 па­кли­ца ци­га­ре­та са­кри­ве­них у пла­фо­ну ауто­бу­са на ли­ни­ји Ша­бац ? Беч. Ру­ски ца­ри­ни­ци на аеро­дро­му До„­мо­де­до­во” има­ју псе за от­кри­ва­ње кри­јум­ча­ре­ног нов­ца ко­ји чак раз­ли­ку­ју ми­рис ру­бље, до­ла­ра, евра и ју­а­на.

У Еква­до­ру су про­шле го­ди­не уз зву­ке хим­не и хо­дом по цр­ве­ном те­пи­ху у пен­зи­ју ис­пра­ће­ни ла­бра­до­ри, не­мач­ки ов­ча­ри и ре­три­ве­ри, њих укуп­но 61. Они су го­ди­на­ма слу­жи­ли сво­јој зе­мљи, а пен­зи­о­нер­ске да­не по­сле де­вет го­ди­на слу­жбе, про­во­ди­ће углав­ном у до­мо­ви­ма сво­јих до­та­да­шњих тре­не­ра, али и љу­ди ко­ји же­ле да их удо­ме.

Је­дан пас мо­же да за­ме­ни 30 по­ли­ца­ја­ца, а ком­плет­на обу­ка ко­шта 15.000 евра, ре­кли су у хр­ват­ском МУП-у уочи на­бав­ке но­вих па­са за обез­бе­ђе­ње гра­ни­це, от­кри­ва­ње кри­јум­ча­ре­них љу­ди, дро­ге или екс­пло­зи­ва. По­треб­не ве­шти­не са­вла­да­ју за шест до де­вет ме­се­ци, а за то вре­ме жи­ве у ку­ћи­ца­ма са под­ним гре­ја­њем, за спа­ва­ње до­би­ја­ју ће­бе и ја­стук, има­ју одр­жа­ван трав­њак за тре­ни­ра­ње, а ка­да је хлад­но тр­че на по­крет­ној тра­ци у за­тво­ре­ном про­сто­ру.

По­ред ра­сних, по­ли­циј­ски пси мо­гу по­ста­ти и ста­нов­ни­ци ази­ла, ако про­ђу стро­ге те­сто­ве и ис­пу­не кри­те­ри­ју­ме. Оце­њу­је се њи­хо­ва со­ци­ја­ли­за­ци­ја, ста­бил­ност на пуц­ња­ву и раз­не ре­ак­ци­је. Обич­но су не­мир­ни пси, ко­ји ни­су за ку­ћу јер стал­но тра­же игру и ак­ци­ју, иде­ал­ни за по­ли­ци­ју. Мно­ги љу­ди се пла­ше по­ли­циј­ских па­са, али ствар­ност је су­прот­на. На јед­ном сним­ку хр­ват­ске по­ли­ци­је ви­ди се по­ка­зна ве­жба, где је пас стра­хо­ви­тим угри­зом пре­ко за­штит­ног оде­ла са­вла­дао чо­ве­ка ко­ји је глу­мио на­пад на ње­го­вог во­ди­ча. Већ у сле­де­ћем тре­нут­ку, исти пас мир­но се­ди док га без има­ло стра­ха ма­зи оду­ше­вље­на пу­бли­ка.

Про­вал­ник ко­ји је са још тро­ји­цом са­у­че­сни­ка по­ку­шао да опљач­ка про­дав­ни­цу у Не­мач­кој ни­је имао за­штит­но оде­ло ка­да га ја ухап„­сио” Џек. Док су оста­ла тро­ји­ца ус­пе­ла да по­бег­ну ауто­мо­би­лом, овај ло­пов је по­ку­шао да се са­кри­је у рад­њи. Ка­да га је Џек на­шао и стао ис­пред ње­га, ло­пов је на­пра­вио стра­шну гре­шку и шут­нуо га но­гом. А он­да је Џек по­сту­пио по пра­ви­ли­ма слу­жбе па се ло­пов сам одао, и то вр­ло гла­сно. Био је то Џе­ков пр­ви дан на по­слу, због че­га је бр­зо на­пре­до­вао и по­стао по­знат.

Ка­да се ле­тос од ви­со­ких тем­пе­ра­ту­ра то­пио ас­фалт, по­ли­ци­ја у Ци­ри­ху на­ба­ви­ла је ци­пе­ли­це за сво­је че­тво­ро­но­жне ко­ле­ге и по­зва­ла све вла­сни­ке па­са да на тај на­чин за­шти­те ша­пе сво­јим љу­бим­ци­ма. Чи­та­ва Шпа­ни­ја би­ла је оду­ше­вље­на сним­ком по­ка­зне ве­жбе у ко­јој је пас Пон­чо ра­дио ре­а­ни­ма­ци­ју по­ли­цај­цу ко­ји се пре­тва­рао да је мр­тав. Ма­си­рао му је ср­це и не­жно на­сла­њао њу­шку на ње­го­во ли­це да про­ве­ри да ли ди­ше.

По­ли­циј­ски пси по­ка­за­ли су да мо­гу да са­вла­да­ју и нај­те­же пре­пре­ке, да хо­да­ју на две но­ге, да глу­ме да су мр­тви, да спа­су жи­вот или да га оду­зму оно­ме ко се не мо­же дру­га­чи­је за­у­ста­ви­ти, а о њи­хо­вом ју­на­штву сни­мље­ни су и мно­ги фил­мо­ви. Упо­тре­ба па­са у по­ли­ци­ји код нас је ре­гу­ли­са­на по­себ­ним чла­ном за­ко­на.

МУП Ср­би­је сво­је­вре­ме­но је на Феј„­сбу­ку” об­ја­вио сни­мак ко­ји при­ка­зу­је ка­ко две по„­ли­цај­ке”, Ана и Ни­ка, бел­гиј­ски и не­мач­ки ов­чар, хва­та­ју кри­ми­нал­це. Че­та во­ди­ча по­ли­циј­ских па­са на­ла­зи се на Бе­жа­ниј­ској ко­си у окви­ру Спе­ци­ја­ли­стич­ког ба­та­љо­на По­ли­циј­ске бри­га­де, а њи­хо­ва ве­шти­на и окрет­ност су им­пре­сив­ни.

Јед­на од нај­о­бе­збе­ђе­ни­јих згра­да у Бе­о­гра­ду, Спе­ци­јал­ни суд, по­себ­но је пре­гле­да­на пред по­че­так сва­ког су­ђе­ња са ве­ли­ким без­бед­но­сним ри­зи­ком. И на­кон што су све еки­пе по про­то­ко­лу пре­гле­да­ле згра­ду уочи јед­ног од нај­ве­ћих про­це­са, кроз суд­ни­цу ко­ја је из­гле­да­ла као да ни му­ва не мо­же да уле­ти нео­па­же­но, још јед­ном је про­ше­тао цр­ни ла­бра­дор, оњу­шив­ши сва­ки пе­даљ про­сто­ра. Тек та­да је су­ђе­ње мо­гло да поч­не.

Пас по­ли­ца­јац не­кад мо­ра да ри­зи­ку­је свој жи­вот да би ис­пу­нио за­да­так јер их кри­ми­нал­ци и те­ро­ри­сти до­жи­вља­ва­ју као озбиљ­ну прет­њу. По­ли­цај­ци у Па­ри­зу пла­ка­ли су ка­да је по­ги­ну­ла хра­бра ке­ру­ша Ди­зел у бор­би про­тив те­ро­ри­ста ко­ји су из­ве­ли нај­ве­ћи на­пад на Фран­цу­ску по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, у ко­ме је стра­да­ло 129 љу­ди. Њен за­да­так био је да пре­тра­жи стан у ко­јем су би­ли те­ро­ри­сти. Ра­ни­је тог да­на спа­сла је жи­вот свом во­ди­чу.