Земље региона у наредном периоду могу да очекују раст инвестиција, али оне неће доћи из Европе, јер су европске компаније углавном презадужене. Очекивање, да ће Србија, самим уласком у Европску унију, повећати прилив капитала више не пије воду. Финансијске анализе показују да се већи доток инвестиција очекује из Кине, Уједињених Арапских Емирата, па чак и Катара.
Ово су основне поруке Инвестиционог самита Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Лондону, на коме је учествовао и премијер Александар Вучић. Како за „Политику” кажу учесници самита, на маргинама се највише разговарало о инвестицијама у области енергетике и грађевине. А представници земаља региона, који су на панелу говорили пре премијера Александра Вучића, највише су као инвестициону предност истицали своју географску позицију. Црногорски премијер Мило Ђукановић пред окупљеним инвеститорима похвалио се квалитетном инфраструктуром.
– Говорите као да сте премијери скандинавских земаља – нашалио се премијер Вучић кад је узео реч.
Из публике се онда зачуо смех, јер је неко, ко не зна ништа о економијама региона, заиста могао да стекне утисак да је реч о развијеним економијама, известио је за „Политику” Урош Делевић, научни сарадник Економског института „Џон Данинг” и један од учесника, како је изгледала атмосфера на самиту.
Иако је панел био без државних обележја и без застава држава учесница, Еди Рама, премијер Албаније, није пропустио прилику да истакне како је „косовска независност за њега и за цео свет неповратан процес”. Премијера Вучића назвао је песимистом и поставио питање како ће избалансирати односе Србије са Русијом. Косовски премијер Иса Мустафа похвалио се изузетном макроекономском стабилношћу и повољним инвестиционим амбијентом.
Како преноси Танјуг, председник владе је истакао да би што пре требало да почне изградња ауто-пута Ниш–Приштина. Ту трасу назвао је „ауто-путем мира” и позвао ЕБРД да нам помогне око изградње.
Много се говорило и о квалитету инфраструктуре, али према речима нашег саговорника, лоши путеви нису највећа препрека за инвеститоре, већ је то корупција.
Из публике је било и непријатних питања за премијера Вучића. Тако је
Ирина Хејм, представница Британско-казахстанске агенције за конкурентност, истакла како су доста хваљени економски успеси реформи које је спровела српска влада, али да су грађани Србије једни од најсиромашнијих у региони и да 800.000 људи живи испод линије сиромаштва. Указала је на то да су главне институционалне препреке за улагаче непотизам и корупција и тражила од премијера Вучића да то прокоментарише.
– У Србији корупција и непотизам нису проблем. Ако имате неке информације о томе, ви ми их слободно проследите. Ја такве податке немам – одговорио јој је Вучић.
Сума Чакрабарти, председник ЕБРД-а је, како преноси Танјуг, истакао да је Србија у последњих 18 месеци или две године показала да може да буде пример другим земљама колико реформе могу и након кризе да буду успешне.
– И инвестициона клима се у Србији поправља, што доказује и бољи пласман на листи Светске банке о условима пословања. А то није случајно , него је резултат реформи. Потребно нам је више таквих примера какав је Србија. Србија води на том путу и зато ћемо још инвестирати – поручио је Чакрабарти.
На самиту се чуло и то да само 10 одсто компанија из региона инвестира у истраживање и развој, као и да су земље региона стоваришта технолошког отпада. Инвестиције у научно-истраживачки рад и развој иновација су јако ниске и износе 200 евра по становнику, док је европски просек 700 евра.
Окупљени инвеститори из Кине, посебно су били заинтересовани за улагање у енергетику. Према незваничним сазнањима, представници компаније „Сино хидро корпорејшн лимитед”, распитивали су се када ће ЕПС расписати јавни позив за стратешког партнера. Иначе, ова компанија је своје представништво за Европу отворила још 2011. у Београду. На маргинама скупа могло је да се чује да је ЕПС кинеским инвеститорима интересантан, јер је позиција коју има на тржишту добра. Према писању овдашњих медија, ова компанија распитивала се и за Рудник „Ресавицу”. Иначе, реч је о великој фирми који је „Фајненшел тајмс” назвао лицем кинеске интернационалне експанзије.
