Пад поверења грађана Србије према ЕУ и никад већи број противника нашег европског пута озбиљно би требало да забрине сваког одговорног политичара. Признајем, најновији подаци да улазак Србије у ЕУ подржава 46 одсто, док је против уласка у ЕУ чак 38 одсто грађана мене су забринули.
Брине ме што пад поверења у ЕУ долази у време наше владе и премијера Александра Вучића, који је учинио кључан и огроман корак и отворио прва преговарачка поглавља. Ова влада и премијер Вучић тиме су донели одлуку да Србија неповратно иде путем ЕУ. Назад нема!
Међутим, била бих непоштена када не би признала да за пад поверења грађане Србије у ЕУ добар део кривице иде на душу саме ЕУ. Перцепција грађана јесте да ЕУ од Србије стално нешто тражи, а да не даје ништа заузврат. Знам да грађане брине и начин на који се ЕУ понашала током економске кризе, уверена сам да већина грађана Србије не подржава санкције које је ЕУ увела Русији. Сигурна сам да наше људе брине и немогућност ЕУ да пружи јединствен одговор на мигрантску кризу и повремену суспензију Шенгенског споразума.
Али, осим бриге, посао нас политичара јесте да будемо одговорни према својој земљи. Зато, као одговорни политичари, морамо стално да подсећамо да Србија иде у ЕУ искључиво због својих грађана. Не због Брисела, не због Вашингтона, Москве или Пекинга, већ искључиво због грађана Србије. Србија иде у ЕУ јер желимо да успоставимо стандарде који важе у развијеним земљама. Када те стандарде достигнемо и испунимо све услове грађани ће на референдуму дати коначну одлуку, хоће ли у ЕУ или не.
Србија је у неким стварима већ у ЕУ, али неке сегменте у друштву морамо да мењамо. Требају нам европски стандарди у просвети како би се наша деца школовала као у Европи. Требају нам европски стандарди у здравству како би се наши грађани лечили као у Европи, европски стандарди у саобраћају и инфраструктури како би и Србија била премрежена модерним аутопутевима и пругама као и у Европи. Треба нам ефикасније судство, јача економија и ефикасна администрација као у модерним земљама ЕУ. Треба нам више посла, а тиме и веће плате! Треба нам ЕУ да бисмо себи и другима показали колико смо способни, као и да покажемо свима нашу историју и традицију. Требају нам и шајкача, и лаптоп! И кајмак, и бела немачка кобасица! И плазма и моцарт кугле!
Као одговорни политичари морамо стално да подсећамо да Србија иде у ЕУ искључиво због својих грађана, не због Брисела, Москве Вашингтона или Пекинга
Грађани очекују и од наше и од свих претходних влада само једно: да живе у Србији која се не разликује много од других земаља ЕУ. То желе и они који кажу да неће у ЕУ, али би волели да им деца живе у најнапреднијим земљама Европе. И ја, као и ви, желим да мој син и сва наша деца живе у Србији у којој ће бити бар као што је њиховим вршњацима у Аустрији, Словенији, Словачкој, Мађарској.
Требају нам европски стандарди како би се наша деца школовала као у Европи, како би се наши грађани лечили као у Европи, како би и Србија била премрежена аутопутевима и модерним пругама као у Европи
Заблуда је како тврде неодговорни и потрошени политичари да ћемо морати да бирамо између Русије и Европе. Заблуда је и да жене у Србији ако наставимо путем ЕУ неће смети да шетају улицама из страха да их мигранти не силују. Не, Србија на путу ка ЕУ значи да ћемо са Русијом да градимо нове пруге и нови диспечерски железнички центар. Значи да с Кином градимо аутопутеве и пругу до Будимпеште по европским стандардима. Значи да нећемо да заборавимо и окренемо леђа нашим старим пријатељима, већ да желимо да ширимо круг нових.
Зато, нека вас нико не плаши Европском унијом! Ова влада јако добро зна куда Србија треба да иде и где је циљ. Они који вас плаше не мисле добро ни нама, не мисле добро ни нашој деци којој хоћемо да оставимо бољу, уређенију, пристојнију, безбеднију, модернију и европску Србију.
