Novosti online

Нећемо стати док не постанемо лидери

Уверен сам да ћемо од „Телекома Србија” да створимо не само телекомуникационог лидера у региону већ и ослонац за који би се везао дигитални развој Србије. Наставићемо да укрупњавамо ово тржиште све док не постанемо лидер и у Србији – земљи одакле смо и почели. Проблем овог тржишта је што још није уређено и што у Србији, за разлику од земаља региона, постоји 90 кабловских провајдера који су нека врста коалиције против „Телекома”, једни друге углавном не нападају, али „једу” кориснике „Телекома Србије”, каже у разговору за „Политику” Владимир Лучић, координатор за интернет и мултимедију „Телеком Србија групе”, који је прошле године проглашен и менаџером године у Црној Гори.

Познати сте као човек који је подигао „Мобилну телефонију Србије”. Сада сте у „Телекому Србије” у другој улози, а осим тога што сте на челу и ћерке фирме у Црној Гори, у Београду сте задужени за интернет и мултимедију за целу „Телеком групу”. Шта заправо подразумевају све ове надлежности?

Истакао бих два пројекта на које сам изузетно поносан. Од 2003. до 2008. године био сам на челу „Мобилне телефоније Србије”. То је период њеног највећег раста и доминације на тржишту, у конкуренцији прво са „Мобтелом”, а касније и са „Теленором” и „Випом”. Тај наш успех у мобилној телефонији, под слоганом „Имате пријатеља”, био је демонстрација да државна фирма може да се носи с конкуренцијом и да, ако се оформи способан менаџмент, нема неке разлике између државне и приватне компаније.

Учествовао сам и у пројекту ширења „Телекома” ван граница наше земље. Прво смо 2007. године кренули у БиХ и Црну Гору, што је био велики изазов јер смо ушли на подручје где већ постоји озбиљна конкуренција која је била чврсто позиционирана. Посебан изазов је била Црна Гора, где сам отишао 2012. године да бих консолидовао фирму јер је реч о тешком и специфичном тржишту. Са становишта прихода, реч је о малом тржишту које, с друге стране, ипак има изузетно јаку конкуренцију – „Теленор”, „Дојче телеком” и „Телемах”, односно СББ. После шест година, из врло лоше ситуације, као мали трећи мобилни оператер, дошли смо на 33 одсто тржишта у мобилној мрежи. Што је још важније, направљен је велики заокрет у фиксној телефонији за три године. Могу да се похвалим да је реч о светском рекорду. Кренули смо од нуле, да бисмо у сегменту фиксног интернета прешли 40 одсто тржишног учешћа. Тенденција раста у следећих годину дана указује на то да ћемо постати број један и у мобилној и у фиксној телефонији. Поносан сам јер смо потврдили да можемо да парирамо и највећим светским телекомуникационим гигантима.

Шта је матрица за успех и шта ћете да урадите у Србији?

Пре свега, да будете бржи од конкуренције, да имате добар однос с корисницима и да разумете будуће технолошке правце развоја. Задатак ми је да трансформишем „Телеком Србија групу” у модерног оператера који диктира регионалне и прати глобалне трендове. Да појасним. Ми смо некада били уљуљкани приходима од СМС-а, фиксне телефоније и међународног саобраћаја, који се због примене нових технологија драматично смањују. Реч је о изазову с којим се суочавају сви оператери. Убудуће, требало би да се базирамо на три нова извора прихода – интернет, мултимедију и развој дигиталних сервиса.

Да ли је то начин да повећате број корисника?

Да. Новом стратегијом повећаћемо приход од постојећих корисника, а истовремено ширићемо корисничку базу са новим корисницима. Када почне да вам расте број корисника то вам је исто као и када пада. То су трендови које конкуренција тешко може да заустави јер два задовољна корисника повуку трећег. Ако добро дефинишете стратегију, морате да успете. То је кључ успеха у телекомуникацијама. Уверен сам да ћемо од „Телекома Србија” да створимо не само телекомуникационог лидера већ и основу за коју би се везао дигитални развој Србије. Поред тога, покушаћемо и да кроз сарадњу са стартап компанија усвојимо њихов принцип рада и размишљања, како бисмо додатно модернизовали компанију. Читава та стратегија консолидације иде у више праваца. Један од њих је и да проширимо пословање тамо где имамо природан економски интерес.

Где је то?

Циљ је западни Балкан, с једне стране, а с друге, земље где живи наша дијаспора. Примера ради, у Аустрији већ неколико година радимо као виртуелни оператер мобилне телефоније. Проширићемо се на Немачку, Швајцарску, Америку и Канаду. Као виртуелни оператер и мултимедијални провајдер у овим земљама, пробаћемо значајно да подигнемо вредност наше групе.

Када говорите о повећању вредности компаније, недавно је дошло до аквизиције „Коперникуса”. Зашто је ова куповина важна за „Телеком”?

Компанија је била драматично угрожена, у делу фиксног интернета и мултимедије од стране кабловских провајдера. Они сегмени пословања који би требало да нам доносе приход у наредних 50 година, били су у заостатку. За разлику од земаља региона, у Србији је тржиште било консолидовано на штету наше компаније. Постоји око 90 кабловских провајдера који су нека врста коалиције против „Телекома”. Једни друге углавном не нападају, али „једу” кориснике „Телекома Србија”. Тако смо дошли у ситуацију да један од кључних сегмената пословања, мултимедија, заправо буде угрожен. И данас, када имамо око 430.000 корисника, чак 30 одсто њих има и другу опцију, истовремено користи и услуге другог оператера. То значи да у свега 300.000 домаћинстава имамо нашу телевизију без конкуренције, што ја врло мало. Управо је и тај мали број корисника довео до заостајања у садржају програма. Фокс је леп пример. Сви кабловски провајдери имају Фокс осим нас, зато што се највећем кабловском провајдеру исплати да плаћа ексклузиву, за технологију коју уопште не користи, како би нас спречио да својим корисницима понудимо тај канал. Били смо сами против свих. Дошли смо у ситуацију да немамо неке канале, који се код корисника сматрају брендом и онда је јако тешко убедити корисника да напусти неког кабловског провајдера и дође код нас.

Ситуација је била баш озбиљна?

Да. Били смо доведени у велику опасност. Драматично је почео да опада број корисника фиксне телефоније и интернета. Кабловски провајдери све више нуде пакете у којима, поред телевизије, корисницима нуде и интернет и фиксни телефон. Па смо с три милиона корисника фиксне телефоније пали на 1,9 милиона корисника, с тенденцијом даљег пада. Почели смо да губимо и претплатнике фиксног интернета јер је логично да корисник има пакет од једног провајдера. Да нисмо брзо реаговали на тржишту, догодило би се да гигант попут „Телекома” почне да послује с губицима.

Како сте то спречили?

За почетак аквизицијом кабловских оператера, како у Србији тако и у Црној Гори и БиХ. Укрупњавање телекомуникационог тржишта постало је тренд у Европи у последњих пет година. Аквизицијом се јача позиција компаније у односу на конкуренцију, остварује се приступ новим технологијама, повећава вредност компаније, увећава број корисника, и то све говори о важности аквизиције „Коперникуса”. Зато ћемо да купимо и још неколико кабловских провајдера. Осим корисничке базе, која нам одмах доноси приход и профит, аутоматски смањујемо пад прихода у фиксној и интернет мрежи. На прагу смо да решимо и неке друге проблеме, као овај са Фоксом. Поред поменутих аквизиција, ушли смо и у реформу компаније на више нивоа. Трудимо се да побољшамо квалитет услуга, однос према кориснику, а све то водећи рачуна да цене буду приступачне свима. Дакле, нудимо јединствене пакете, за свачији џеп. Истовремено, радимо на још два велика технолошка пројекта, градимо оптичку инфраструктуру за брзи интернет, а 15. децембра ћемо пустити и нашу понуду сателитске телевизије у свим земљама у којима послујемо.

Да ли сте и даље заинтересовани за „Телеком Албаније”?

Јесмо. Тендер је још у току и због тога не могу ништа више да вам кажем о том процесу. Али смо у игри и даље.

Било је много негодовања када сте купили „Коперникус”, сматрало се да је то лош потез?

Нико не може да каже да је куповина кабловског оператера лош потез. Напротив. Да га нисмо купили „Коперникус” би нас брзо престигао јер је имао развојни пут као СББ. Још пре скоро три године, одмах по преузимању „Коперникуса”, међународни фонд „Абрис” започео је велики инвестициони циклус убрзане дигитализације и забележио раст корисничке базе више од 35 одсто. Такође, фонд је био одобрио и додатну инвестицију, у износу од 100 милиона евра, за даљи раст компаније и укрупњавање тржишта, тако да би нас сигурно престигли у броју мултимедијалних корисника. Зато нам је важно да ми наставимо да укрупњавамо ово тржиште све док не постанемо лидер, како у региону тако и у Србији – у земљи одакле смо и почели.

Како сте данас позиционирани у Србији?

У мобилној телефонији смо број један, што се тиче броја корисника, што се не може рећи за фиксни интернет и телевизију. Мислимо да ћемо ситуацију на тржишту побољшати реализацијом планираних аквизиција, реализацијом инвестиционих активности и реформом „Телекома”. Циљ нам је да дођемо на милион корисника интернета и телевизије јер ће то обезбедити стабилност „Телеком Србија групе”. У другој фази ћемо интензивно да улажемо у дигиталне сервисе. Не треба бити превише мудар па видети у ком технолошком правцу треба ићи. Треба видети шта раде светски оператери са становишта консолидације инфраструктуре и амерички провајдери са становишта дигиталних сервиса. То су две идеје водиље.

Колико годишње инвестирате у нове технологије?

На нивоу групе инвестирамо више од 200 милиона евра сваке године. То је независно од аквизиција. Реч је само о улагањима у инфраструктуру.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh