„Само кад би се појавио тај… тај који ће мене да занесе… да ме опије”, изговори Софка, кћи ефенди-Митина, мутавом Ванку. Унука најугледнијег човека у крају, хаџи-Трифуна, одраста као последњи потомак некада богате и моћне породице, у којој је женама поверен само један задатак – да негују своју лепоту и снагу и да том силном лепотом освоје и залуде сваког мушкарца који их угледа. Две моћне силе наслеђене од предака – поносни дух и чудесна лепота – сплеле су се у Софки. Она је главна јунакиња представе „Нечиста крв” која је према мотивима истоименог дела Боре Станковића премијерно изведена на Великој сцени Народног позоришта.

„У сржи Станковићеве прозе је човек, његова душа, његов сензибилитет”, забележио је Велибор Глигорић, књижевни критичар, у тексту „Борислав Станковић”, напомињући да је овај писац у основи људске природе видео жудњу за светлошћу и лепотом живота.

Пред публиком се нашла савремена прича, без фолклорних елемента и без језика старог Врања, о љубави, али и о томе како она нестаје, о страсти, чежњи и патњи – породичној и личној.

У улози заносне Софке била је Јована Стојиљковић, док је њену мајку Тодору тумачила Наташа Нинковић. Ефенди Мита био је Небојша Дугалић. У подели су били и Ненад Јездић, Душанка Стојановић Глид, Љиљана Благојевић, Радмила Живковић, Танасије Узуновић, Павле Јеринић, Златија Оцокољић Ивановић, Никола Вујовић, Стефан Калезић и Небојша Бабић.

Режију је урадио Милан Нешковић, а адаптацију Маја Тодоровић. Драматургију потписује Молина Удовички Фотез. Сценографију је осмислила Весна Поповић, а костимографију Марина Вукасовић Меденица. Кореографкиња је Андреја Кулешић. Музику је компоновала Ања Ђорђевић.

Поводом ове премијере, у фоајеу друге галерије отворена је изложба „Нечиста крв и Коштана на сцени Народног позоришта” аутора Драгана Стевовића и Драгице Гаћеше.