Novosti online

Недићу би судила и влада у Лондону

Да је рехабилитација Милана Недића процес коме је „тесна” судница Вишег суда у Београду, потврђују и реаговања јавности и медија после прекјучерашњег другог рочишта. Подносиоци захтева, потомци председника владе у време окупације Србије, извели су сведока Жарка Видовића. Овај припадник СКОЈ-а у Сарајеву дао је исказ како је организовао транспорт српских избеглица из Босне у Србију под Недићевом управом. Рекао је и да та управа није имала никаквих надлежности над логором Старо сајмиште, у који је интерниран после хапшења у мају 1942.

Фото Раде Крстинић

Бојан Димитријевић: Југословенска избегличка влада је Недића лишила генералског чина и вербално га осудила због сарадње са Немцима

Историчар Бојан Димитријевић сматра да се у Видовићевом сведочењу није чуло ништа што већ није историјска чињеница.

„Није ми познато да ли је Видовић био припадник СКОЈ-а и какве је задатке обављао. Али постоје непобитни докази је да је Недићева полиција организовала прихват бројних избеглица са територије Независне државе Хрватске и њихово распоређивање по срезовима и окрузима. Такође, на Старом сајмишту није било никаквог утицаја Недићеве власти, ни у периоду пре него што сведок тврди да је тамо заточен, а ни после тога”, каже историчар др Бојан Димитријевић, сарадник Института за савремену историју.

Међутим, у изјави новинарима након рочишта, праунук Милана Недића, Александар Недић, устврдио је како је Видовићево сведочење „доказ да Милан Недић није имао везе са прогоном Јевреја”, који су масовно страдали у логору Старо Сајмиште. Штавише, он је најавио да ће подносиоци захтева за рехабилитацију пред Виши суд позвати и академика Александра Бјелића, потомка Јевреја које је – Недић спасао.

Историчар Милан Радановић, међутим сматра да је ово „прилично наивно размишљање, јер страдање Јевреја није питање за судове већ за историографију.

– Занимљиво је да је господин Александар Недић није поменуо Роме. Историографија је доказала да је квислиншки апарат, на чијем је челу био Милан Недић, учествовао у прогону становника Србије које су немачки окупатори убијали искључиво због њихове етничке припадности, у циљу уништавања оних које су нацисти сматрали „расно инфериорнијим”. Према подацима Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из 1945, квислиншка жандармерија је крајем октобра 1941. у Београду и околини ухапсила скоро 2.000 ромских мушкараца који су предати Немцима и које су окупатори углавном стрељали. Почетком децембра исто се десило и са око 300 Рома из Лесковца и три околна села”, наглашава Радановић.

Фото Танјуг

Милан Радановић: Недић и његов режим нису учинили ништа да спасу Јевреје – подржали су стање наметнуто окупацијом које је подразумевало и геноцид

Кад је реч о Јеврејима, додаје он, оружане снаге Недићеве владе и Специјална полиција нису хапсиле оне који су интернирани у логоре током 1941. Међутим, у наредном раздобљу забележени су, додаје Радановић, примери хапшења више десетина Јевреја који су избегли логоре и нису до тада предати Немцима.

–Квислинши режим и Недић лично нису учинили ништа да спасу Јевреје, због чега сносе несумњиву одговорност – јер су подржали стање наметнуто окупацијом које је подразумевало и геноцид. У историографији је познат немачки документ од 9. септембра 1941. у коме се износи Недићев став према Јеврејима: „Ја знам само једно решење за јеврејско питање: напоље са њима. Све дотле, док је и један Јеврејин у земљи, или док може да говори са Србима, или док га Срби могу жалити, све дотле нема мира у земљи” – наводи Радановић и подсећа да су и Недићеви говори и квислиншка штампа карактеристични по антисемитској реторици.

Међу присталицама рехабилитације председника „владе народног спаса” често се потеже и аргумент да је тај процес важан, јер у комунистичком режиму није могла да се чује права истина нити су постојале шансе за фер суђење. Али историчари су сагласни да би Милану Недићу после рата судила и избегличка влада у Лондону да се вратила на власт у Југославији. Њен некадашњи председник Слободан Јовановић Недића је убрајао међу највеће ратне злочинце.

„Југословенска влада га и јесте лишила генералског чина и вербално га осудила због сарадње са Немцима. Претпостављам да би му и званично судила, али не верујем да би био погубљен. Његова кривица би сигурно била одређена сразмерно делу. А уверен сам да се не би могло десити да изврши самоубиство, односно наводно самоубиство у затвору”, убеђен је Бојан Димитријевић који каже да „ни Слободан Јовановић ни остали у Лондону нису имали прецизну слику колико су трагична била дешавања овде”.

Да би Недићу било суђено чак и да је у Југославији рестаурирана предратна власт, верује и Милан Раданов који указује да је и данас „тек мањи део јавности спреман да подржи Недићеву рехабилитацију”.

– То заговарају маргиналне организације екстремне деснице, препознатљиве по расистичкој реторици и антицивилизацијским ставовима, затим једна непризната верска заједница настала одвајањем од СПЦ и ретки појединци попут Бојана Димитријевића”, указује Радановић.

Димитеријевић пак указује да не би требало прећутати да су се за време другог рочишта у предмету Недић пред Вишим судом окупили и екстремни левичари.

„Не бих коментарисао то што у 2016. години са било које стране људи имају тако острашћен приступ о догађајима од пре седам деценија”, закључује Димитријевић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh