Чак и једна ноћ без сна наводи људе да радије једу нездраву храну, сугеришу најновија научна истраживања. Стручњаци приписују овај ефекат начину на који мождани систем за награђивање обрађује намирнице, то јест задовољства која нам причињава храна.

Претходна истраживања открила су да је недостатак сна повезан са ширењем струка, док нека указују на то да би поремећен сан могао да утиче на ниво хормона, што доводи до промена у осећању глади или ситости људи.

Међутим, најновија студија показује да хормони можда имају мало везе са овом појавом и да би узрок могле да буду промене у активностима унутар и између региона мозга који су задужени за систем за награђивање и регулацију.

„Наши подаци доводе нас мало ближе разумевању механизма који одређује како лишавање сна мења вредновање хране”, изјавио је професор Јан Петерс, коаутор истраживања са Универзитета у Келну.

Пишући у часопису „Џурнал ов неуросајенс”, Петерс и његове колеге описују како су одабрали 32 здрава мушкарца између 19 и 33 године и свима дали исту вечеру која се састојала од тестенине и телетине, јабуке и јогурта од јагоде.

Учесници су затим или послати кући на спавање, опремљени уређајем за праћење током сна, или су остали у лабораторији будни целу ноћ и бавили се одређеним активностима, укључујући и друштвене игре.

Сви су се вратили следећег јутра да би им био одређен ниво глади и апетита. Двадесет деветорици био је измерен ниво шећера у крви, као и ниво одређених хормона повезаних са стресом и апетитом. Учесници су такође учествовали у игри у којој су им показане слике 24 артикла за ужину, као што су чоколадице, и 24 нејестиве ствари, укључујући шешире или шоље. Прво им је речено да оцене колико би били спремни за њих да плате на скали од нула до три евра.

Током снимања магнетном резонанцом, од њих је тражено да изаберу да ли ће купити предмет или не када је његова цена фиксна. Био је то експеримент који је омогућио истраживачима да сагледају мождану активност учесника када виде слике хране и других предмета.

Недељу дана касније, експеримент је поновљен, а учесницима који су претходно пробдели ноћ било је дозвољено да спавају, и обрнуто.

Без обзира на то да ли им је ускраћено спавање или не, резултати су показали да су они били једнако гладни ујутро и имали сличан ниво већине хормона и шећера у крви. Међутим, учесници који нису спавали, били су спремни да плате више да би нешто презалогајили него када су били одморни. Исто тако, у крви су имали виши ниво супстанце која се зове дезацил грелин, која је повезана са „хормоном глади” – грелином, мада његова функција није јасна.

Према резултатима снимања када нису спавали учесници су имали већу активност у амигдали мозга (где мождани систем за награђивање обрађује храну) када су приказиване слике хране и јачу повезаност између цене коју би платили за храну и активности у хипоталамусу (који је укључен у регулисање потрошње). Интеракција између ове две регије била је повећана у поређењу са периодом када су учесници спавали.

Међутим, тим је открио да не постоји повезаност између промена у нивоу дезацил грелина код учесника и било које разлике у понашању мозга или понашању појединаца – иако је професор Петерс рекао да би то могло да буде због тога што су нивои били веома високи, а учесници подједнако гладни, било да су одморни или не. Ово је, каже тим, сугерисало на то да се промене у можданој активности као одговор на слике хране након лошег ноћног сна нису односиле само на хормоне.

Важна улога физичке активности и квалитета исхране

Кристијан Бенедикт, професор неурологије са Универзитета Упсала у Шведској иако није био укључен у студију поздравио је ово истраживање. Он сматра да када смо лишени сна, мозак користи више енергије, тако да производи сигнале који могу драстично да повећају апетит. Али, он је приметио да истраживање има ограничења, укључујући и то да је малог обима и да није узимана крв када су учесници током испитивања посматрали слике хране. У студију такође није било укључено упоређивање реакције учесника на здраву храну. Подвукао је као важну чињеницу да осим спавања још неки фактори могу да утичу на телесну тежину. „Није реч само о недостатку сна. Важни су и физичка активност и квалитет исхране”, казао је професор Бенедикт и нагласио: „Избегавајте брзу храну и ноћи без сна!”