Повод за овај текст је емисија на ТВ Прва од 25. фебруара, која ми је додатно појаснила приватизацију објекта „Старо здање” у Аранђеловцу, о чему је недавно писала „Политика”. Објекат је иначе врхунско дело српске архитектуре, грађено од 1868. до 1872, које је пројектовао арх. Коста Шепловић, такође пројектант Капетан Мишиног здања у Београду. Како каже председник општине Бојан Радовић, објекат је последњи пут реновиран 1970. и, што се може визуелно сагледати чак и споља, налази се у стању девастације. После две неуспешне приватизације у последње две године, 28. јануара 2019. успела је трећа, тако што је успешно приватно предузеће из стечаја купило све објекте у аранђеловачком парку за 1.700.000 евра, с тим што је вредност „Старог здања” 500.000 евра. Пошто је 4.000 потписника анкете грађана прошле године о судбини овог здања тражило да објекат пређе у власништво општине, договорено је са новим власником да „Старо здање” уступи општини за цену по којој је купио, односно 500.000 евра, о чему општина треба да донесе формалну одлуку. План општине је да га за две, три године реновира.

Познато је да је на последњем тендеру пропала понуда власника хотела „Извор”, који је последњих година носилац успешне угоститељске понуде Аранђеловца. Непознати су ми разлози зашто је пропао претходни тендер, па бих волео да знам који је финансијски потенцијал општине да реализује ову велику инвестицију, сем идеје да се пролонгира санација према скромним могућностима општинског буџета, уздајући се у велику помоћ државе. Иначе, овај аранжман победника на тендеру са општином Аранђеловац је веома повољан за њега, с обзиром на то да га лишава обавезе улагања великих материјалних средстава у непрофитабилну санацију „Старог здања”, које би имало велики значај за културу града, што би подигло цену и најзначајнијег комерцијалног објекта у Буковичком парку, хотела „Шумадија”, који би се претворио у хотел са 4–5 звездица.

Арх. Слободан Ђурић