Novosti online

Нема реда у избегличком хаосу

После седам самита посвећених истој теми за мање од годину дана, лидери ЕУ ни овога пута нису успели да начине продор у решавању избегличке кризе која озбиљно тестира европске вредности, уздрмава савезништва, подиже заштитне баријере и уводи граничне контроле по шенгенској зони слободног кретања.

У Бриселу су се чула упозорења да прети колапс европског пројекта, изговорено је много лепих речи о томе да заједнички приступ решавању кризе нема алтернативу, али поново се испоставило да Европа није у стању да договори јединствену политику, као што на њеном почетку није успела да се усагласи око система квота расподеле избегличког терета.

Уз осмехе је сачуван погубни статус кво. Покушај да се, пре него што крене нови избеглички талас, релативни зимски мир искористи како би се унео неки ред у хаотичну ситуацију фактички је пропао.

Мигрантска криза опасно нагриза европско јединство. Планови А, Б. Ц? Поједине чланице индивидуално трагају за сопственим решењи-ма. Чак и нације које су избеглицама указивале добродошлицу кажу да су доспеле до тачке засићења.

Нервирајући партнере у ЕУ, на путу јединства се овога пута испречила Аустрија одлуком да поново подигне баријере на својим јужним границама и да не прима више од 3.200 људи дневно.

Сукоб са Аустријом симптоматично открива колико је масовни дола-зак избеглица поделио ЕУ чије многе чланице, не само Аустрија, игноришу апеле Европске комисије да равноправније расподеле терет и да сопствене границе не штите унилатерално.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер поводом одлуке Беча ламентира да солирање? нација није препоручљиво”, Берлин наговештава да је та одлука супротна законима ЕУ, али од заједништва ништа. Да ли је Европа заиста толико небрањена? и слаба”, како каже премијер Мађарске?

Аустријска квота прети домино ефектом дуж читаве Балканске избе-гличке руте. Словенија је одмах саопштила да ће се држати аустриј-ске бројке и да ће појачати контролу на граници са Хрватском, која није чланица Шенгена. Мађарска затвара три железничка прелаза са Хрватском.

Загреб је промптно реаговао враћајући неке мигранте Србији. Србија тврди да исто неће учинити Македонији, али уз изјаве да нема на-меру да се претвори у избеглички паркинг? простор”, извесно је да ће и Београд, ако се овако настави, морати да посегне за рестриктвним мерама.

Председник Европског парламента Мартин Шулц упозорава да недостатак уређеног тока миграната дуж рута на Западном Балкану представља разлог за значајну? забринутост”.

Угрожен је план да блок кризу реши у тандему са Турском, о чему ће поново бити речи на посебном самиту ЕУ-Турска почетком марта. Канцеларка Ангела Меркел спас Европе види у Турској и покушава да формира неку коалицију? вољних”, листу земаља, вероватно са севера Европе, које би биле спремне да преузму азиланте који се квалификују да буду пресељени директно из Турске или Грчке.

Делује помало парадоксално: Турска спасава Европу! То што је ЕУ доспела у ситуацију да се у решењу кризе ослања на Турску, док јој сметње причињавају земље-чланице, потврђује утисак да је Европа и даље неспремна да су суочи са највећом кризому од времена Другог светског рата.

Немачка не одустаје од решења у договору са Турском којој је ЕУ у новембру обећала три милијарде еура у замену за контролу долазака избеглица у Европу. Али, свесна да са 2,5 милиона избеглица на својој територији има централну позицију, Анкара се у најбољој традицији базара цењка.

Турска тражи више новца, укидање виза, отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ. За разлику од Меркелове, председнику Реџепу Тајипу Ердогану се не жури. Од контроле избеглица засад ништа. Није необично да многи сумњају да ће план функционисати, па немачка канцеларка на ову тему запада у све дубљу изолацију.

Опора је чињеница да је политички пробој поново изостао иако ситу-ација прети да ове године буде и тежа него прошле. Бројке наговештавају нове магнитуде: у првих шест недеља 2016. морем је до

Европе стигло 75.000 људи ? што је 25 пута више него у истом периоду 2015. године! Близу 400 се утопило у водама Егеја.

Европљани и даље немају неки кохерентан систем управљања кризом. По ЕУ данас се извлаче линије које су припадале временима Хладног рата: националистички лидери Централне и Источне Европе воде одбијају сарадњу у трагању за свеобухватним решењем.

Источноевропске чланице ЕУ, укључујући Пољску и Мађарску, покушавају да створе анти-избеглички фронт. Предложиле су план Б по коме би мигранти били ухваћени у замку Грчке, одакле више не би могли да путују Балканом јер би се на грчким северним границама подигле нове жичане запреке.

Многима би, од Македоније до Србије лакнуло, али то није решење. Понајмање заједничко решење. Из Брисела обећавају да ће у угро-жена подручја послати појачања у људству. Ангажман нуди и НАТО, али то је ипак само појачавање контроле.

Стални повратак контролама граница у Европи не само да би земље чланице Шенгена коштао око 110 милијарди еура током наредне де-ценије, већ би уништио Шенген као заштитни знак уједињене Европе. Нестанком Шенгена Европа би се вратила оградама, зидовима, пограничним патролама и идентификационим контролама. То више не би била жељена Европа.

Последице могу да буду драматичне, не само по Континент, већ и по милионе људи који беже из ратова по Авганистану, Ираку и Сирији.

Ако Либан и Јордан некако успевају да се боре са избегличком кри-зом, зашто богате европске земље не могу? Зато што је то политика.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh