Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што су многи били убеђени да ће избегличка криза бити тема око које ће се највише копља ломити на јучерашњем и данашњем самиту Европске уније у Бриселу, суштински је лидерима ЕУ на памети највише било једно – „брегзит” (излазак Велике Британије из ЕУ). Како направити компромисан предлог реформе ЕУ, који ће омогућити да Британци не оду, чини се, највише интересује немачку канцеларку Ангелу Меркел, иако прошле године није деловала као најотворенија за велике компромисе које је захтевао британски премијер Дејвид Камерон.

Судећи према коначном нацрту споразума о реформи ЕУ у који је „Политика” имала увид, амбасадори европске „двадесетосморице” нису успели да превазиђу кључне тачке спорења већ су препустили лидерима ЕУ да на дугим ноћним сесијама између четвртка и петка дођу до коначне верзије споразума. Тамо где се можда и дошло до неког компромиса, он је сакривен у уобичајеним бриселским дипломатским формулацијама, па није сасвим јасно како ће бити реализован.

Примера ради, омогућавање Британији да не пружа социјалне бенефиције (прве четири до седам година) држављанима других чланица ЕУ, који се доселе на Острво, сакривено је у формулацији да је то могуће уколико иде на штету „како државе чланице у коју је мигрант дошао, тако и оне чији је држављанин”. Међутим, ту се поставља не само питање како ће то у пракси бити изведено, већ и питање да ли је ова реформа уступак Британији или ће моћи да га користе и остале земље чланице. Управо у овим формулацијама, према свему судећи, лежи и разлог немачке нагле подршке Британцима, јер је Берлин проценио да би и Немачкој добро дошло да не мора првих неколико година да плаћа социјална давања, примера ради, неком ко се досели из Румуније.

„Камеронови захтеви су далеко од захтева само за Велику Британију. То су, такође, европски захтеви и многи од њих су оправдани и неопходни. Очигледно је да би требало да свака земља чланица може да заштити свој социјални систем од злоупотреба”, истакла је у Бундестагу прекјуче Меркелова, додајући да је Велика Британија била кључни савезник Немачке у многим питањима, као и да ће она учинити све што је могуће како би осигурала да та земља остане „активна чланица” трговинског блока. „Као и Дејвид Камерон и ја сматрам да ми унутар ЕУ треба да урадимо више у погледу конкурентности, транспарентности и бирократије. Немачка и Велика Британија деле та уверења већ неколико година.”

Истакавши да је у националном интересу Немачке да Велика Британија остане део ЕУ, Меркелова је заправо на посредан начин рекла да је у националном интересу Немачке да своје социјалне фондове већ пренапрегнуте због избегличке кризе заштити од злоупотреба миграната унутар ЕУ. Осим тога, Меркелова је тиме изразила и забринутост немачке пословне елите којој је близак британски неолиберлани приступ економским питањима.

Приликом недавне посете Лондону генерални директор немачког авио-гиганта „Луфтханзе” Карстен Шпор је безмало завапио, молећи Британце да не одлазе и остављају Немце саме са „социјалистичким” земљама као што је Француска.

„Имаћемо око себе само социјалисте као што су Французи”, јадао се Шпор у Лондонском авијатичарском клубу, додајући да верује да би економски утицај „брегзита” на немачког авио-гиганта био мали, али да се нада да ће Британци ипак остати у ЕУ.

Узимајући у обзир колико се руководство „Луфтханзе” годинама бори са синдикатима пилота и кабинског особља, Шпор се заправо нада да ће останком Британије у ЕУ успети да прошири утицај искустава „Бритиш ервејза”, чије је руководство обуздало синдикалну борбу, за разлику од „Ер Франса” које не само муче штрајкови већ је група радника прошлог октобра умало линчовала једног од директора.

Премда се појединци из међународних банкарских институција у Франкфурту радују евентуалном „брегзиту” јер сматрају да би немачки финансијски центар од лондонског Ситија преузео примат на европском финансијском тржишту, немачки менаџери већински не виде да је „брегзит” шанса за њихово пословање. Штавише, према резултатима анкете фондације Бертелсман, 32 одсто анкетираних руководилаца немачких фирми сматра да би излазак Британије из ЕУ утицао негативно на њихов пословни обрт.

„Оно чега се људи боје јесте да ће фунта још више да ојача и да ће бити још скупље (компанијама из еврозоне) улагати у Британији”, каже Андреас Мајер Швикерат, директор Британске привредне коморе у Немачкој.

Насупрот шефовима немачких фирми који су релативно неутрални, немачки медији се изразито противе „Брегзиту”. Конзервативни дневни лист „Велт” оцењује да би то нарушило благостање читаве Европе, а Танит Кох, заменица главног и одговорног уредника најтиражнијег таблоида „Билд”, истиче да је „једна ствар сигурна – Немачка не може себи да приушти ’брегзит’”.

„’Брегзит’ би био много више од губитка другог највећег нето уплатиоца новца у буџет ЕУ. ЕУ би без Британије била сиромашнија. Геополитички. Економски. Али, изнад свега, духовно”, сматра Кохова, која хвали Камеронов покушај реформе социјалног система.

Да је Немце лако придобити темом заштите њиховог новца очигледно је схватио и британски амбасадор у Берлину сер Себастијан Вуд, који је јуче у јутарњем програму Другог канала немачког јавног сервиса ЗДФ истакао да се Лондон не бори против слободе кретања радника већ против слободе кретања „зарад пецања социјалних бенефиција”.

Док се Немци смеше на могућност да профитирају од уступака Британцима, источноевропске чланице ЕУ инсистирају да Немачка или Аустрија не могу да користе ове промене правила ЕУ. Када се на то дода чињеница да још није јасно како ће се реформом обезбедити независност лондонског Ситија од правила еврозоне и ЕУ, сасвим је извесно да ће у потрази за компромисом лидери провести целу ноћ у преговорима да би данас, како је рекао председник Европског парламента Мартин Шулц, уследио енглески доручак који би могао да се претвори у бранч.