Берлин је јуче сасвим јасно упозорио Загреб због блокаде Србије у процесу преговарања са Европском унијом. „Немам разумевања за то што су блокирана поглавља 23 и 24”, изјавио је Гинтер Крихбаум, који у Бундестагу води Одбор за европске послове.
Крихбаум, који је члан Хришћанско-демократске уније, у интервјуу за „Дојче веле”, рекао је да земље чланице ЕУ треба да се понашају у европском духу и да решења траже разговором, а не блокадама. Уз оцену да блокада није добро средство, он је нагласио да нема разумевања за захтеве из Хрватске јер се „ради о билатералним темама за које очекујемо да се реше у за то предвиђеним модулима и судовима – зато и имамо међународне судове”.
Истичући да за све постоје механизми за решења, па и онда када државе воде дискусије или свађе, рекао је да је у таквим случајевима нормално очекивати да те државе реше проблеме између себе, а не да ЕУ буде злоупотребљена у те сврхе, то јест да сопствено чланство у ЕУ буде залог за спровођење билатералних захтева који постоје дуже време. „Подсећам да је Хрватска била у сличној ситуацији у односу на Словенију када је споран био проток границе у Пиранском заливу. И тада смо утицали на Словенију да одустане од блокаде”, навео је немачки посланик.
Упитан да ли већ постоји притисак на Загреб, истакао је да постоји одговарајући формат Европског савета у којем ће ово питање свакако бити тематизовано. „Надам се да ће Хрватска попустити. Тамо би требало да се сете како се њима помогло када су били у сличној ситуацији и да је Хрватска обећала европским партнерима да неће стварати такве блокаде. А то је, видимо, ипак урадила”, рекао је.
Он је указао и да захтеви Хрватске немају ништа са ЕУ, односно имају само у оној мери да у ЕУ морају да се штите права мањина, али и да нигде није записано да се то мора десити кроз учешће мањина у парламенту. „У том смислу је самостална одлука Србије како ће на овом пољу поступати”, истакао је Крихбаум.
На питање да ли у вези са владавином права и људским правима, који се тематизују у поглављима 23 и 24, има примедби из Немачке, рекао је да Немачка и жели да се та поглавља отворе како би могла да предузме даље позитивне развоје на пољу правне државе.
Коментаришући ову изјаву, наш извор из Брисела близак дипломатским круговима оцењује да је Крихбаум – иако члан немачког парламента, дакле на једном нижем нивоу – ипак изрекао „потпуно јасно упозорење које долази од немачке владе”. Верује да Крихбаум, као члан владајуће ЦДУ, то није рекао а да се претходно није консултовао са немачким министарством спољних послова и са кабинетом канцеларке Ангеле Меркел.
„Кад једна таква изјава дође из редова немачких конзервативаца, то је најјаснија критика ставова хрватске владе која се догодила у последњих неколико година. На одређени начин, то можда одражава и промену у међусобним перцепцијама између Берлина и Загреба – да нема више речи о томе да Загреб има неки привилеговани однос и да су та времена прошла”, каже наш саговорник.
„Мислим да нова влада Хрватске није узела у обзир да је главни приоритет Берлина и можда многих других европских градова да наставе са процесом проналажења решења за односе Београда и Приштине. Њима се уопште не допада да неко са стране кочи тај процес, посебно када се ради о питањима која су им тешко схватљива. И ЕК је чак више пута скретала пажњу влади у Загребу да то није нешто што се схвата као препрека”, каже и наглашава да је свима у ЕУ досадила билатерализација процеса проширења, да тамо више нема разумевања за неке билатералне проблеме на југоистоку Европе чија је намера да се кочи основни смер западне политике према Балкану.
На питање чиме то Немачка конкретно може да притисне Хрватску да промени свој став, одговара – „кроз директне политичке разговоре” и подсећа да је актуелни хрватски министар спољних послова Миро Ковач био амбасадор у Берлину, те да тачно зна како Берлин функционише. „Оваква јасна и гласна изјава Крихбаума јасно је упозорење Загребу”, уверен је наш саговорник.
С друге стране, он истиче да, иако је Хрватска члан ЕУ и има право на средства из европских фондова, ипак никоме не прија да буде у изолацији и да буде сврстан у исту групу са, рецимо Мађарима и Пољацима, који се у Бриселу сматрају неком врстом изопштених земаља у ЕУ. „Ако би Хрватску тако брзо задесила таква судбина, да буде увршћена у те неразумне, то за њу не би било добро”, подвлачи он.
Ковач је прекјуче био гост Дневника ХРТ-а у којем се о документу ЕК говорило као о нон пејперу, неслужбеном интерном документу Европске комисије. Том приликом он је навео да му је непријатно да јавност замара мишљењима ЕК која су израђена за интерну употребу и истакао да је то папир из лета 2015. „То је папир гдје је закључено да Србија треба да размотри своје законодавство у духу помирења. ’Тресла се брда родио се миш.’ Тај документ нарушава добросусједске односе”, рекао је министар Ковач.
С друге стране, шеф Преговарачког тима Србије за чланство у ЕУ Тања Мишчевић рекла је јуче да верује да је реално да се отварање поглавља 23 и 24 деси у јуну, иако се још увек чека званично мишљење Хрватске. „Ми смо урадили велики и добар посао, што је потврдило и 27 држава чланица на препоруку Европске комисије. Чекамо још званично мишљење Хрватске о акционом плану 23 и 24, мада неформално знамо шта су услови”, рекла је Мишчевићева новинарима у Палати Србија.
На питање да ли ЕК може да реагује на неки начин, она је указала да отварање поглавља више није питање између Србије и ЕК, већ је за разговор између држава чланица.
Упитана и да ли би евентуално Савет министара ЕУ могао да изврши неки притисак, Мишчевићева је, према Танјугу, казала је да се разговори о тим питањима воде на свим нивоима – и на техничким и на политичким.
Помоћник министра правде Чедомир Бацковић рекао је да ће Хрватска дати свој пристанак за отварање поглавља када спласне политичка димензија и све се сведе на ниво струке.
