SARAJEVO – Nastavak priliva migranata na evropski kontinent mogao bi u predstojećem razdoblju prouzrokovati promenu rute kojom su se oni do sada kretali preko zapadnog Balkana, pa bi se na tom pravcu, i to uskoro, mogla naći i Bosna i Hercegovina, upozorio je danas nemački ambasador u Sarajevu Kristijan Helbah.
Helbah je, kao uvodničar u raspravi o bezbednosnim izazovima prouzrokovanim migrantskom krizom, u organizaciji Centra za bezbednosne studije „George C. Marshall“ iz Garmisć-Partenkirćena, istakao da sadašnje krize na Bliskom istoku i severu Afrike predstavljaju zajednički izazov za sve države evropskog kontinenta.
„BiH još uvek nije pogođena izbegličkom krizom kao susedne zemlje, no to ne znači da neće biti u skorije vreme“, kazao je Helbah u delu konferencije koji je bio otvoren za javnost, prenosi Hina.
Osvrnuvši se na sve oštriji nadzor koji nad migrantima uvode Makedonija, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Austrija, nemački diplomata kaže da će to trazitelje azilanata naterati da do zapadne Evrope pokušaju stići alternativnim pravcima pri čemu se BiH nameće kao logičan izbor.
Granica Hrvatske i BiH dugačka je više od hiljadu kilometara i njeno potpuno zatvaranje za ilegalne prelaske bio bi ogroman logistički izazov za policije dve države.
Helbah je kazao kako se mora voditi računa i o tome da je BiH izložena rizicima terorizma i dolaska boraca sa stranih ratišta pa se stoga mora posebno pripremiti da bi njene bezbednosne službe mogle efikasno kontrolisati stanje u zemlji.
Ambasadorka SAD u BiH Maurin Kormak je rekla da vlada njene zemlje deli zabrinutost razvojem migrantske krize iako ona pogađa pre svega evropski kontinent.
Iznela je procenu da su zbivanja na Bliskom istoku i na severu Afrike pokrenula gotovo 17 miliona izbeglica, pri čemu je njih milion stiglo u Evropu samo toekom 2015. Kriza se nastavlja i to je rezultiralo dolaskom novih 70 tisuća izbeglica u Evropsku uniju samo od početka ove godine, podsetila je Komrak dodajući kako su SAD do sada za pomoć i zbrinjavanje izbeglica izdvojile više od pet milijardi dolara.
Upozorila je da migrantska kriza otvara brojna pitanja o tome kako pružiti zaštitu onima koji su doista ugroženi ratovima, a istodobno sprečiti širenje nasilnog ekstremizma.
Foto Tanjug, T. Valič/ arhiva
