Foto: Nemanja Kiso„U Srbiji, recimo, ne možete doći do sunđera sa zakrivljenim ivicama. Kada sam to tražio svi su ga proizvodili samo ‘kockastog’. Malo je i radionica gde vam ga mogu tako iseći jer jednostavno ljudi nemaju takve mašine“, kaže dizajner.
„Ovde generalno postoji manjak majstora, u svakom aspektu posla. Ne mislim da smo manje sposobni, ili gluplji, već jednostavno ljudi se okreću onome što donosi novac, i ne teže nečem višem. Stolarima se, recimo, više isplati a manje je truda potrebno da prave kuhinje i plakare od panela, nego da se zamaraju preciznom izradom unikatnog nameštaja. Za kuhinju im treba tri, četiri dana, a za ovakvu sofu isto toliko – nedelja.“
Troškovi izrade „bilo čega“ u Srbiji su mnogo veći nego na Zapadu. Nemanja navodi primer mehanizma za „iskakanje“ igračaka iz bebi komode – ovde košta 150€, a „napolju“ 50€, ali kaže nije sve ni u novcu, jednostavno ljudi se zadovoljavaju „malim“.
„Dođete s nacrtom kod majstora a on vas pita ‘zašto takva rebra na komodi kad bi bila jeftinije ovako ili onako’. Pa nije to poenta, napraviti kutiju jer tako košta manje, ne dizajnira se nameštaj zbog toga.“
AKO SI DIZAJNER – NE „FILOZOFIRAJ“
