Novosti online

Неприхватљива је улица Ибрахима Ругове

Странка Сулејмана Угљанина СДА за Санџак недавно је тражила промену назива улица у Новом Пазару. Према њиховом захтеву, једна новопазарска улица требало би да носи име др Ибрахима Ругове – човека који са Рашком (Санџаком) и Новим Пазаром (Нови Трг) није никада имао ништа ни у политичком нити у етничком смислу. У образложењу захтева је наведено да је Ругова заслужио да по њему добије име једна новопазарска улица као доследан борац за демократију, мањинска и људска права (муслиманских) Албанаца (Шиптара) на Космету. Тачно је да је Ругова управо тако и представљан у западним круговима, где је и назван Балкански Ганди. Међутим, Руговина политичка каријера и делатност имају и другу страну медаље, на коју бисмо се овом приликом укратко осврнули, поготово у контексту најновије исполитизоване одлуке „парламента” фантомске квазидржаве „Републике Косова” о наводном „геноциду Србије на Косову” за време НАТО агресије 1999. године.

Формално вођа цивилног националног покрета Албанаца на Космету, Ибрахим Ругова је, у ствари, већ у јулу 1990. године показао своје право лице и суштину покрета који је стајао иза њега (Демократске лиге Косова, основане 1989. године), када је издао „Прокламацију о независности Косова”, као и када је две године касније био изабран за првог „председника” такозване Републике Косова. Дакле, Балкански Ганди прекраја политичко-државне границе у Европи! Власти државе Србије су поводом ове велеиздаје реаговале у складу са свим међународним прописима и домаћим законима, исто као што би реаговале и САД, Француска, Италија, Шведска или Кина, или као што је у сличној ситуацији већ реаговала Турска (кад је ухапсила вођу курдске сепаратистичке ПКК Оџалана), па је од 120 чланова легално распуштеног „Парламента Косова” похапшено њих 112, као и шест чланова тзв. Владе Косова.

У другој половини деведесетих година прошлог века на косметску сцену ступа ноторна терористичка организација типа Ал Каиде, Хамаса, ИРА, ЕТА или Хезболаха – тзв. Ослободилачка војска Косова. Занимљиво је да се у овим новим „терористичким” косметским условима Ругова денунцирао од активности ОВК, али из разлога што је јавно сматрао да је ова парамилитарна организација „изум српске тајне службе”, а не стога што су припадници ове организације изводили терористичка дејства, како против регуларних и легитимних полицијских снага, тако и против локалног српског живља, али и против Албанаца који су били лојални држави Србији која је за њих била западни пут ка Европи, за разлику од Велике Албаније као ауто-страде ка отоманској Анадолији.

Године 1999. у току НАТО агресије на Југославију Ругова је наступио на РТС-у заједно са председником Слободаном Милошевићем и патријархом СПЦ господином Павлом како би званично критиковао бомбардовање и разарања која оно доноси, али је убрзо из земље емигрирао у Италију и тако у ствари показао да прећутно одобрава агресију ради отцепљења Космета од Србије и каснијег стварања велике Албаније, управо како је то 1997. године, непосредно пред косметски рат 1998, јавно и прокламовао као политички циљ свог ДЛК-а. Иначе, за време бомбашке операције „Милосрдни анђео” испоставила се као нетачна првобитна информација која се вукла по западним медијима да је још крајем марта породичну кућу Ибрахима Ругове Југословенска армија сравнила са земљом. Кућа је, наиме, до краја бомбардовања остала нетакнута и у њу се Ругова и вратио након потписивања Кумановског споразума јуна 1999.

Ибрахим Ругова је као књижевник уживао на Западу имиџ лидера мирољубивог и ненасилног национално-политичког покрета и то све за разлику од ОВК терористичке гериле. Међутим, мало се зна да је Руговина странка ДЛК имала сопствену оружану формацију под именом „Безбедност за домовину” и да ју је сам Ругова лично организовао. Постоје индиције да су припадници ове Руговине партијске војске (типа Парагиног ХОС-а) били умешани у нападе на издавача приштинског либералног дневника „Коха диторе”. Њихова жртва био је и уред Ветона Суроија, који је критиковао читав ДЛК као партију која се силом обрачунава са политичким неистомишљеницима. Да се ДЛК преко свог војног крила „Безбедност за домовину” бавила терористичким активностима, сведочи и подебео досије који је Унмику почетком 2005. предао Хашим Тачи, Руговин политички противник. Како је писао водећи немачки политички недељник „Шпигл” у броју 22 из 2005, у овом Тачијевом досијеу наведени су конкретни примери са доказима да је Руговин ДЛК наручивао убиства (чији су организатори вероватно били припадници Руговине „Безбедности за домовину”) као и докази да се ДЛК бавио изнуђивањем новца у сврхе финансирања партијске делатности.

На крају се мора напоменути и необорива чињеница да се етничко чишћење Срба у току тродневног мартовског погрома, 17–19. марта 2004, одиграло управо за време „председничког” мандата Ибрахима Ругове. Том приликом је протерано више од 4.000 Срба, запаљено преко 800 српских домова и разрушено или тешко оштећено 35 православних храмова и споменика културе. Међутим, тадашњи „председник Косова” не само да није након овог погрома поднео оставку, већ није на прави начин осудио ни овакво понашање.

Историчар и политиколог,

Вилњус, Литванија

Прилозиобјављениу рубрици „Погледи”одражавајуставовеаутора,не увек и уређивачкуполитикулиста

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh