Novosti online

НЕСЕБАР – ГРАД МУЗЕЈ НА ЦРНОМ МОРУ

              На месту где  Стара планина и Црно море живе у савршеној хармонији  ушушкао се град Несебар. То је град са дугом историјом. Стари део Несебара је заправо музеј на отвореном који се од 1983. године налази на Унесковој листи, а за туристе који воле да разгледају ту су и бројне православне цркве. Градић се налази дуж јужне обале Црног мора, око 30 километара од центра Бургаса и 90 километара од Варне и 3км од античког Несебра. Сама обала залива је у облику младог месеца, отворена ка истоку. Kа северу, одмаралиште је окружено подножјем Старе Планине. Предивна пешчана плажа  је 8км дуга, а широка од 30 до 60 метара, покривена дивним златним песком са природним пешчаним динама. Многе врсте ретког биља овде расту. Море је чисто и без ајкула, а његова сланоћа је мања од Средоземног мора. Сунчев брег који је спојен са Несебаром, добио је Плаву заставу, еколошко признање за предности природног окружења због чистих плажа и мора, као и свежег ваздуха који долази са оближње планине.

             Несебар је и лука на Црном мору и познато породично летовалиште. Проглашен је за Град музеја. Несебар и његово приобаље се налазе у југоисточном делу Бугарске. Температуре у овом пределу су увек два или три степена више него на северном делу приобаља Црног мора. Kлима је умерено континентална са просечним летњим температурама мора од 20 – 26 степени, а ваздуха од 28 – 30 степени. Kонстантан морски поветарац доноси освежење у врелини лета. Близина мора такође доприноси и високој влажности ваздуха. У Несебару, на обали Црног мора, не очекујте палме и друго медитеранско дрвеће и растиње. Али зато ћете уживати у мирису липа, багремова, шљиве и другог континенталног биља. Kуће у старом Несебару, у којима су лоцирани бројни ресторани, продавнице, сувенирнице, антикварнице, али и хотели и други садржаји, изграђене су у подсећају на македонски Охрид.

         Највећа предност овог дела бугарског туризма је прелепа природа са разноликим пејзажима на веома краткој удаљености. Што се тиче бугарског приморја, красе га километарске пешчане плаже и веома предусретљиви домаћини са ценама које се не разликују од градова у Србији. Плаже су прекривене финим златним песком, а дубина мора се постепено повећава, што га чини безбедним и забавним за децу. Организација и бројној спасилачке службе је нешто по чему је Бугарска испред свих медитеранских земаља и то је нешто што ће Вас свакако пријатно изненадити. То су неки од разлога што је овај предео толико популаран у породичном туризму. Развој туризма и константни раст популације је довео и до побољшања инфраструкутуре у региону.

            Општина Несебар је светска туристичка дестинација која нуди више у смештајним капацитетима више од 250.000 смештајних јединица. Бројни страни туристи долазе сваког лета аутобуским линијама које спајају град са свим деловима земље. Постоји и транспорт возом, као и два велика аеродрома – Варна и Бургас, око 100 и 25 км удаљених од Несебара.

            Године 510. пре нове ере Грци су основали Несебар, древну Месембрију. Стари Несебар је изграђен на малом стеновитом полуострву које је с копном повезано узаним насипом. И данас су видљиви остаци градских зидина из другог века, а кривудавим калдрмисаним улицама нижу се куће од камена и дрвета. Некада је овај град био значајно трговачко насеље у Византији. Већина цркава које су изграђене у 5. и 6. веку сада су у рушевинама. Несебар је у 18. веку престао да буде активно трговачко место и данас његови становници у главном живе од рибарења и туризма.

            Посетиоце из бивше Југославије Несебар подсећа на Свети Стефан јер је смештен на острву дугом 850 и широком 300 метара, које је превлаком спојено са копном.  Ипак, величина и лепота Несебара обезбедили су овом предивном градићу статус града под заштитом Унеска. Несебар је место које нуди могућност пријатног одмора и истовременог угођаја упознавања културноисторијских знаменитости других народа и оставштине старих цивилизација. Несебар је једно од најстаријих насељених места на Балкану, што не чуди имајући у виду лепоту природе којом је даровала овај предео Бугарске. Несебар су, 1.200 година пре Христа, под именом Месамбрија, подигли Трачани, а пре два и по миленијума колонизовали антички Грци, да би га потом населили најпре Византинци, а за њима Словени, то јест Бугари. Свој печат су оставили сви који су га градили и у њему живели. Иза Грка остале су зидине античког насеља, надгробни споменици, грнчарија, накит и други предмети из свакодневног живота. Византинци су, поред осталог, градили цркве и терме. Бугари су наставили са градњом цркава, којих у Несебару, рачунајући и конзервиране рушевине византијских богомоља, има четрдесетак.

            У току различитих периода свог постојања Несебар је изгубио  трећину своје територије коју је запосело море. Остаци града се могу и дан данас видети на дну мора неких осамдесетак метара од обале. Овај антички део града са историјом старом хиљаду година налази се на романтичном стеновитом полуосртву. Значајни споменици су очувани из разних периода прошлости – остаци римске тврђаве, старих византијских и бугарских цркава, као и античких кућа из 18.и 19. века. Највеће богатство града се огледа у његовим црквама и базиликама, од којих је Света Софија једно од најимпресивнијих здања у Несебру, а Елеуса Базилика на северној обали датира још из византијског периода. Типови цркава у Несебру су специфичне по приметном стилу шарених декорација на фасадама.

Овај стил је лако препознатљив на црквама из 13. и 14. века – Св. Тодор, Св. Стефан, Св. Параскева, Св. Архангел Михаил и Габриел, Христ Пантократор, као и многе друге. У Несебру је и национално историјско богатство, па је стога 1956. године проглашен градом музејем због његових археолошких и архитектонских вредности. Оно што карактерише Стари део Несебра је очувана средњевековна архитектура приморско трговачког градића. Kуће су са спољне стране обложене дрветом.

            Сва културна збивања дешавају се на Несебарској панорами. У оквиру Панораме, поред фестивала и прослава, најбољи бугарски извођачи и певачи посете Несебар, док сликари организују изложбе двапут месечно. Уназад десетак година Несебар је један од ретких градова са својим општинским позориштем, као и студиом за дечију драму, које сваке године припрема нову представу, најчешће бајку.  У граду постоји и културни центар Јана Лускова, који је 2005. године обележио стогодишњицу ове бугарске културне институције. Основан најпре као библиотека, у малој црквеној продавници, а касније је био стециште бугарске интелигенције, углавном учитеља.

Бугарска је одавно популарно летовалиште код наших туриста, због близине и повољних аранжмана. Они којима је стало и до култуног и историјског аспекта Несебара радо одседају у неком од хотела, апартмана, приватних соба унутар Старог града. За оне који воле искључиво купање и сунчање је најбољи смештај у близини плажа у Новом делу Несебара. Јужни парк се налази у југоисточном делу града на површини од скоро 3 хектара. Постоје четири дечија игралишта, водена каскада, певајућа фонтана, сунчани сат и др. У току стварања парка откривена су четири античка гроба из 4. и 3. века пре нове ере.

Валута која се користи у Бугарској је лев и износи око 60 динара. А када пређете границу обавезно померите часовник један сат у напред, с обзиром да Бугарска спада у другу временску зону. С обзиром на близину Бугарске све више наших туриста се одлучује да на пут крене сопственим превозом. Уколико је то и случај са вама, добро је да знате да вам зелена карта није потребна, а пожељно је да имате међународну полису за осигурање. На граници су вам потребни пасош и саобраћајна дозвола, а при уласку у земљу морате да купите вињету (на самој граници или на бензинским пумпама након ње). Вињета за седам дана кошта 8 евра, а за месец дана 15 евра. Лети је поготово битно да водите рачуна о саобраћајним правилима, јер су контроле појачане.

            Град Ниш је магистралним путем од границе са Бугарском удаљен 105 километара. За оне који путују из Београда треба урачунати километражу Београд-Ниш која износи 240 километара. Пре него што кренете на пут битно је да имате већ резервисан смештај, јер ћете тамо јако тешко пронаћи апартман на лицу места с обзиром на то да је углавном све унапред попуњено.

            И у јеку сезоне храна у Бугарској је јефтинија него у Србији, било да се одлучите за ресторане или купујете у продавници. Цигарете су скупље него у Србији. Бугарска кухиња се састоји од доста поврћа, које се једе свеже, динстано или барено, са много белог и црног лука, уља и зачина. Утицаји турске кухиње и Грчке, њихових суседа, осећају се и у кулинарству – сарме, мусака и баклава су на сваком менију. Салата и ракија су обавезно бугарско пређело.

Јединствена мимика Бугара огледа се у карактеристичном негирању, када за „не“, климну главом као када ми или други народи кажу „да“. То уме да збуни многе посетиоце. Ако идете код неког кући, културно је понети цвеће и то непаран број.  Одлазак у јавни тоалет је доста јефтин и кошта око 0,20 – 0,50 лева.  Богато културно и историјско наслеђе, као и многобројни значајни међународни, национални и регионални догађаји из свих уметничких жанрова чине Несебар магнетом културних збивања, где јединствена мешавина прошлости и садашњости непрестано задивљује његове житеље и хиљаде посетилаца града.

 Н.П.

 

 

1 Komentar

1 Komentar

Odgovori

Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh