Марш десетина хиљада Иранаца на исламски Дан Јерусалима, током којег су свом евегрин покличу „Смрт Америци” додали и протесте због плана Беле куће о расподели територија између Израелаца и Палестинаца, не би требало да омете реализацију тог наума људи иза којих стоји Доналд Трамп. Саботажа је стигла с неочекиване стране, од још актуелног израелског премијера у техничком мандату и старог јастреба према палестинском питању, Бенјамина Нетанијахуа, којем није успело да окупи парламентарну већину за формирање још једне владе коју би предводио након тесне победе на априлским изборима.
Ако то може да му ублажи ране, убрзано се ради на окупљању савезника за фронт против још једног заједничког ривала Израела и САД – реч је управо о Ирану. Помак је начињен и у регрутовању Катара и Русије за те сврхе, али оне томе још приступају прилично уздржано и недоречено. Нарочито се то може рећи за Катар, док је Русија, према сазнањима агенције Блумберг, начинила конкретан корак: одлучила је да иранској војсци не испоручи противваздушне системе С-400 како не би подбола владајућу напетост, у којој се спекулисало и о могућности избијања војног судара САД и њихових савезника с Ираном.
Упркос пропасти Нетанијахуових преговора с потенцијалним партнерима за састављање владе, Трампов зет и изасланик за израелско-палестинске односе Џаред Кушнер стигао је у посету премијеру Израела настојећи да ода утисак како коначно објављивање месецима најављиваног плана – „договора столећа” – неће опет бити одложено. С оном мрвицом дипломатског такта за коју је уопште способна, Трампова администрација је обелодањивање својих идеја, за које се верује да су веома пристрасне према Израелцима, недавно одгодила док не прођу избори, на којима се надала још једном Нетанијахуовом тријумфу и исламски свети месец рамазан, који је на истеку.
Да би помогао савезнику, амерички председник се ипак није уздржао од тога да уочи гласања не призна суверенитет Израела над Голанском висоравни, анектираном од Сирије. На то се надовезао његов руски колега Владимир Путин натеравши режим Башара ел Асада да Израелцима управо тих дана преда тело њиховог војника страдалог у рату још осамдесетих година прошлог века.
И, опет, Нетанијаху се изборио за недовољно посланика да би превладао опструкцију политичких супарника и формирао владу у уставном року. Одлични су изгледи за то да ће амерички план стога морати да буде одложен док не прођу нови избори у Израелу, приближно заказани за средину септембра. До тада, актуелна израелска администрација неће бити у позицији да формално прихвати план који Палестинци, судећи по томе шта кажу, свакако неће потписати ни сад, ни на јесен, ни до Судњег дана.
У међувремену, Американци поручују да не одустају од међународне конференције у Бахреину, заказане за крај овог месеца, на којој ће тражити економску помоћ за Палестинце, изгледа с намером да их приволе на територијалне уступке у замену за новац и да се за такву трампу на крају придобију палестински бизнисмени и обични грађани, заобилазећи њихове органе власти, невољне на сарадњу. И милитантни палестински покрети, Хамас и Исламски џихад, који уживају помоћ Ирана, најављују жесток отпор даљим губицима територије и правној формализацији те штете.
На повођење за америчким замислима у овом питању спреман није ни Мароко, који је одбио позив на бахреинску конференцију. Пружена рука се, према његовим досадашњим изјавама, не може очекивати ни од јорданског краља Абдулаха Другог, чак и ако финална верзија америчког плана не предвиђа оно што је садржао у једном тренутку: да Јордан преда комад своје територије Палестинцима како би се они бар делом умирили због губитка земље коју су Израелци присвојили.
У савршеном сагласју није протекао ни самит у Меки на којем је Саудијска Арабија окупила арапске државе како би објединила снаге у отпору Ирану. Учесници су потписали саопштење којим су подржали право Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата да бране своје интересе након напада на њихова нафтна постројења, за које челници тих земаља и Америка оптужују Иран. Међутим, таквим саопштењем се нису обавезали ни на какве конкретне акције против Ирана. Осим тога, Ирак, земља која балансира између САД и Ирана, засебно је ставио до знања да од сарадње с техеранским режимом неће одустати.
У позитивну страну биланса самита у Меки, Саудијци и УАЕ, као и Израелци, с којима су поравнали интересе у погледу Ирана, могу рачунати то што је на скуп дошао и представник Катара, државе која своју финансијску снагу користи за вођење спољне политике ван диктата династија из Ријада и Абу Дабија, па тако, између осталог, одбија да прекине пословну, у првом реду енергетску сарадњу с Ираном. То је пре две године био повод Саудијцима и Емиратима да, уз помоћ њима блиских земаља, ставе Катар под копнену, поморску и ваздушну блокаду. Али, охрабрујући знак је ограниченог домета будући да није дошао катарски емир него премијер и није вероватно да ће ни један ни други хтети да дигну руке од досадашње политике према Ирану. Веће су шансе за то да ће се Катар примити улоге посредника у неформалним разговорима с Ираном, за шта би, према написима Ал Џазире, могли добити сагласност и Беле куће.
