Zabava

Neurolog otkriva zašto je met praktično isto što i aderal i ritalin

Tekst objavljen u saradnji sa The Influence.

Neočekivano prijatno sam se osećao tokom duge vožnje metroom od aerodroma do Silver Springa. Prošlo je sat vremena od kako sam uzeo malu dozu metamfetamina. Za četrdeseti rođendan – 30. oktobar 2006. – krenuo sam na skup NIDA (Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga).

Jedan prijatelj, koji ove pilule dobija na recept, poklonio mi je nekoliko komada pošto je znao da se bavim amfetaminom ali ga nikad nisam lično probao. U vozu sam se osećao aktivno, mentalno stimulisano, blaženo euforično.

Par sati kasnije, kad su efekti popustili, pomislio sam „baš lepo“ i uživao u produktivnom dvodnevnom radnom skupu. Dobro, nije baš a sam uživao, ipak je NIDA u pitanju. Ali svakako nisam osećao želju ili potrebu za sledećom dozom. Nisam radio ništa neobično – ni u kom slučaju se nisam ponašao kao stereotipni met džanki.

Odakle onda širokoj javnosti drastično drugačije viđenje ove droge?

Možda je tu ulogu imala „obrazovna“ javna kampanja u cilju sprečavanja korišćenja metamfetamina. Tu se obično prikazuje detaljna i užasna slika neke mlade osobe koja po prvi put proba met, a onda se oda prostituciji, krade od roditelja, napada ljude na ulici, sve da bi nabavila sledeću dozu. Na kraju promotivne poruke ide tekst: „Met – ni samo da probaš“. Svi smo videli one čuvene slike pod naslovom „usta meta“ koje prikazuju teško truljenje zuba i neosnovano ga navode kao direktnu posledicu korišćenja meta.

Ove vrste medijskih kampanja niti sprečavaju niti smanjuju upotrebu droge, a čak ni ne nude realne podatke o efektima koje met ostavlja na korisnika. Samo održavaju zablude.

Pod uticajem ovih poruka, javnost ostaje skoro potpuno nesvesna da metamfetamin ima skoro identične efekte kao popularan lek za poremećaj pažnje i hiperaktivnost, dekstroamfetamin. Verovatno ga znate kao aderal, odnosno d-amfetaminske mešane soli.

Da, znam. Ovakva izjava se mora obrazložiti.

Ne želim da kažem da bu ljudi koji deci prepisuju aderal trebalo da prestanu jer će inače izazvati katastrofalnu bolest zavisnosti. Naprotiv: svi mi bi trebalo da na metamfetamin gledamo kao što to radimo sa d-amfetaminom. Ne zaboravimo da he i jednu i drugu supstancu FDA odobrila kao lek za poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Štaviše, metamfetamin se takođe prepisuje protiv gojaznosti, a d-amfetamin protiv narkolepsije.

Moram da priznam da sam i ja nekad mislio da je metamfetamin neuporedivo opasniji od d-amfetamina, iako im je hemijska struktura gotovo identična. Krajem devedesetih, tokom doktorskih studija, rečeno mi je (a ja sve poverovao) da ta jedna metil grupa razlike čini metamfetamin lipidno rastvorljivim (lakše prodire do mozga) i tako adiktivnijim od d-amfetamina.

Tek nekoliko godina kasnije mi je ovo verovanje naučno osporeno – i to ne kao posledica mog istraživanja, već tuđeg.

U našem eksperimentu je učestvovalo 13 redovnih korisnika metamfetamina. Svakom od njih davali smo dnevnu dozu ili metamfetamina, ili d-amfetamina, ili placebo supstance, slepom metodologijom. Ovo smo radili tokom nekoliko dana, sa po nekoliko različitih doza.

Baš kao d-amfetamin, i metamfetamin bi subjektu dao dodatnu energiju, omogućio mu da se skoncentriše i usredsredi; smanjio je subjektivni osećaj umora, kao i opadanje kognitivnih sposobnosti koje prati manjak odmora i sna. Oba leka povećala su srčani pritisak i broj otkucaja. Ovi efekti bez sumnje služe kao opravdanje brojnim zemljama, pa tako i našoj, da nastave da vojnicima dele d-amfetamin.

Kad je subjektima ponuđeno da uzmu sledeću dozu droge ili određenu sumu novca, birali su da nastave sa d-amfetaminom u sličnom broju slučajeva kao kod metamfetamina. Redovni korisnici meta nisu mogli da uoče razliku. (Moguće je da dodatna metil grupa pojačava lipidnu rastvorljivost, ali ne u meri koju ljudska čula mogu da osete.)

Takođe je potvrđeno da pušenje metamfetamina nudi intenzivniji efekat od gutanja pilule d-amfetamina. Ali taj dodatni intenzitet je posledica metoda konzumacije, ne sastava. Pušenje d-amfetamina i pušenje metamfetamina proizvodi identične praktično efekte. Isto važi ako se obe supstance udišu u prahu.

U povratku kući iz Vašingtona, mislio sam o tome koliko li sam puta i sam u javnost puštao netačne podatke o opasnosti korišćenja metamfetamina. Na primer, jedna od prethodnih studija kojom smo 2001. hteli da dokažemo snažnu adiktivnu prirodu droge, subjektima smo nudili izbor između male doze meta (10 miligrama) ili jednog dolara u kešu, a oni su met birali u 50% slučajeva.

Meni je to 2001. bio dovoljan dokaz da droga izaziva zavisnost. Ali to je samo dokaz mog neznanja i predrasuda. Kasnije smo ustanovili da kad se suma poveća na 5 dolara, ljudi gotovo uvek biraju novac. Iako znaju da će morati da sačekaju do kraja istraživanja da bi novčanu nagradu dobili.

Taj primer bi trebalo da bude nauk iskrivljenim medijskim predstavama koje mogu čak i na naučnike da utiču kad istražuju posledice korišćenja droge.

Skoro dvadeset godina i desetak naučnih radova kasnije, priznao sam sebi sa nosim predrasude povodom metamfetamina. Nadam se da vama u javnosti neće biti potrebno toliko vremena i truda da shvatite da je aderal koji svakodnevno uzimate vi ili vama bliske osobe praktično ništa ne razlikuje od meta.

Takođe se nadam da će ovo shvatanje doprineti da na korisnike meta gledamo sa manje prezira i više saosećanja.

Dr Karl L. Hart je profesor psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija, i autor knjigeHigh Price: A neuroscientist’s journey of self-discovery that challenges everything you know about drugs and society.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh