Изненадна смрт двогодишњег дечака М. М. у вртићу у Малом Мокром Лугу, који се није пробудио после подневног спавања у јасленој групи, изазвала је страх код многих родитеља. Неки су позивали и педијатре са молбом да им објасне ову појаву и евентуалне начине за њено спречавање. Лекари кажу да изненадна смрт код деце није ретка појава. Јавља се код здравог детета које није имало клиничку слику неког обољења. Смрт код деце може да наступи изненада, најчешће у сну, појашњава др Снежана Рсовац, начелница Педијатријске и неонаталне ннтензивне неге Дечје клинике у Тиршовој. Према изворима Центра за контролу болести, у Америци на 100.000 живорођене деце забележи се 38,7 изненадних смрти годишње.
Родитељи детета које је оболело од неке неизлечиве болести ипак имају времена да се разговорима психолошки припреме за неумитни исход. Дуготрајна хронична болест малишана, лечење и патње кроз које оболело дете пролази веома исцрпљују родитеље и ментално и физички и они често у стању потпуне изнурености сачекају најтужнију вест.
– У нашем здравственом систему, нажалост, не постоји ниједна служба за психолошку помоћ и подршку родитељима који су изненада остали без детета. Они морају сами да се носе са својим болом. Свака породица налази и индивидуалне и специфичне начине превазилажења огромног губитка и универзалног правила нема, јер има много фактора који утичу на превладавање трагичних ситуација – закључује др Тамара Кликовац.
К. Ђ.
– Она се чешће дешава код одојчади, то јест код деце до годину дана. Појављује се и код малишана који имају од четири до шест месеци, али и у каснијем периоду, и чешће се јавља код дечака, превремено рођених малишана и деце пушача. За одговорима шта изазива изненадну смрт још се трага. Сматра се да у основи леже поремећаји контроле будности. Истраживања указују и на поремећаје срчаног ритма који се обичним прегледом не може установити. Као узрок наводи се и угушење желудачним садржајем – појашњава др Рсовац.
Многа истраживања која испитују узроке који би могли да објасне ову трагичну појаву још су у току.
Код старије деце и метаболичке болести могу бити узрок смрти, а нажалост, др Рсовац истиче да и даље у великом броју случајева остаје неутврђен узрок изненадне смрти, чак и после обдукције.
– Уобичајеним прегледом код педијатра неки од могућих разлога изненадне смрти се не могу утврдити, али се поремећаји срчаног ритма могу открити ЕКГ прегледом. Како напредују истраживања, тако ће и палета анализа и прегледа бити одређенија. За бебе је важно да спавају на леђима, у сопственом кревету и на тврдој подлози. Важно је да се доје, да се не претопљавају и да се преко њих не стављају прекривачи, као и да им се не дају цуцле. Температура у соби треба да буде пријатна, а добро је и коришћење беби-аларма. За већу децу је режим оброка битан, односно дечаци и девојчице не треба да иду на спавање одмах након оброка – додаје др Рсовац наводећи да морамо да радимо на томе да сви грађани знају да пруже основне мере реанимације јер ћемо се тако осећати сигурнијима.
Догађа се да родитељи не знају да малишан има икаквих проблема, па цела породица доживи шок када се догоди да дете изненада премине. Разлог смрти могу да буду и немалигна срчана обољења, која малишанима не праве проблеме док не дође до срчаног застоја. Углавном је реч о такозваним електричним обољењима срца која доводе до појаве малигних аритмија, појашњава професор др Владислав Вукомановић, начелник Педијатријске клинике Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”. Тај проблем може да се открије на ЕКГ снимку и тестом оптерећења, па је важно да се деца која се баве спортом подвргну оваквим анализама јер је било примера да неко умре на часу физичког или на тренингу услед јаких физичких напора.
– Не постоји јединствен став у свету да се такви прегледи раде код све деце. Нема, нажалост, универзалног модалитета за откривање баш свих болести. Ми смо имали неколико случајева деце која су код нас довезена после пружене реанимације. На пример, неко дете је из чиста мира на часу у школи устало и преминуло. Да би се комплетни кардиолошки прегледи увели као обавезни за сву децу, најпре треба урадити озбиљна испитивања која би укључила више хиљада новорођене и предшколске деце и на основу тога проценити да ли то заиста треба урадити. Увођење ЕКГ-а или ултразвучних прегледа није озбиљан предлог уколико не би довео до неког помака – додаје др Вукомановић.
Лекари наглашавају да генетика има веома важну улогу и зато родитељи педијатрима морају да напомену да ли је неко у породици имао неку болест на коју посебно треба обратити пажњу, али и на чудне симптоме или промене у понашању малишана.
