Novosti online

Нико не спори Ћосића, име школе је ствар Статута

После седнице Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе, на којој је председник Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић предложио да ова школа понесе име Добрице Ћосића, интелектуалци који учествују у њеном раду објашњавају да није надлежност Савета да о томе доноси одлуку, да према Статуту о томе могу да расправљају само оснивачи. Tо су Удружење књижевника Србије, Српско филозофско друштво, Скупштина општине Крушевац и Културно-просветна заједница општине Крушевац. Уз то, чланови Савета Марко Недић, председник, Зоран Аврамовић и Слободан Кањевац за наш лист кажу да је предлог о промени имена школе дошао изненада и да није био довољно припремљен, као и да нико никада није спорио значај дела Добрице Ћосића.

Зоран Аврамовић чак сматра да у случају када неко изван Крушевачке филозофско-књижевне школе предлаже промену њеног назива, онда то има и форму притиска.

– Овај поступак Мирослава Смиљковића тумачим и као гест личног истицања и личне амбиције у представљању себе као заговорника једне идеје која је наводно наишла на неодобравање, а која је заправо дошла без претходне најаве или образложења, каже Аврамовић.

Марко Недић, у изјави за наш лист, поновио је став да је овај предлог о преименовању, а који је потекао од Мирослава Смиљковића, требало пре свега упутити поменутим оснивачима школе, због тога што у њеном правилнику не постоји право или обавеза Савета да одлучује о новом имену школе.

Зоран Аврамовић: Поступак Мирослава Смиљковића је гест личног истицања и личне амбиције

– То значи да изворно име школе треба сачувати док се не консултују њени оснивачи. А када је реч о Добрици Ћосићу неспоран је позитиван став сваког члана Савета, чак и теме које су предложене за јунски филозофско-књижевни сусрет у сагласју су са Добричиним делом „Од корена до деоба, друштвена и културна слика Србије у 20. веку”, додаје Марко Недић.

Слободан Кањевац, председник Српског филозофског друштва и члан Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе, такође је поновио чињеницу да по Статуту школе о њеном преименовању не могу да одлучују чланови Савета, већ оснивачи.

– Важно је рећи да на седници Савета није одбачен предлог о преименовању, остаје могућност разговора о томе, али у овом тренутку мислимо да је идеја дошла прерано. Потребна је временска дистанца, постављање проблема трезвено и неспорно, због тога што је реч о филозофско-књижевној школи, и морало би јасно да буде искристалисано оно што је филозофско у стваралаштву Добрице Ћосића, чије дело иначе нико не доводи у питање. И овогодишњи сусрети протећи ће у духу Ћосићевих дела „Корени” и „Деобе”. Затим, у обзир треба узети и филозофе, утемељиваче школе Михаила Марковића и Светозара Стојановића… Међутим, везивање за одређену личност увек обавезује и тиме је скопчано са извесним ризицима, сматра Кањевац, који је преложио да сам крушевачки Културни центар понесе име Добрице Ћосића, што би, као каже, било најприродније за почетак.

Радомир Ђорђевић, један од првих учесника Крушевачке филозофско-књижевне школе, као и учесник њене јубиларне двадесете годишњице, оцењује да је ово непотребна полемика, и да о њој треба да говоре књижевници и филозофи старије генерације који имају објективније виђење, истичући пре свега да изузетно уважава дело Добрице Ћосића.

– Никада нико није предлагао да се ова школа веже за неко посебно име, нити је било предлога да се слична институција у Зајечару зове по одређеној личности. Иронијом случаја, овај предлог само продубљује деобе у школи у којој се сусрећу филозофи и књижевници најразличитијих опредељења. Нико од нас не може да буде убедљив на неки други начин осим снаге аргумената, или аутентичности уметничког израза. Било каква локална полемика нема везе са суштином ове школе која је дала велике резултате, независне од било каквих политичких уверења, рекао је Радомир Ђорђевић.

Александар Јанковић: „Школа ништа не губи иако не носи неко одређено име”

Професор на Учитељском факултету у Београду Александар Јовановић истакао је да је Крушевачка филозофско-књижевна школа једна од најзначајнијих институција ове врсте, а уколико треба да носи име неког истакнутог ствараоца, ту су свакако најпре имена Добрице Ћосића и Михаила Марковића.

– Школа ништа не губи иако не носи неко одређено име. Нажалост, овај случај добио је димензије које су тешко разумљиве, и свакако однос према именовању школе не треба везивати за вредност дела Добрице Ћосића, који је управо тој моравској Србији обезбедио место у књижевности и који је својим романима, понајвише у „Коренима” и „Времену смрти”, дао једну универзалну слику свог моравског завичаја, објаснио је Јовановић.

Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије, једног од оснивача Крушевачке филозофско-књижевне школе, сматра да је превелика пажња придата предлогу о преименовању, који је дошао на крају седнице. По Андрићевим речима, расправљало се о незавидном положају школе, о зборнику, о темама школе.

– Али, ако ико уважава дело Добрице Ћосића, ми га уважавамо, реч је само о томе да није надлежност Савета школе да расправља о њеном преименовању. Мислим да Мирослав Смиљковић то и зна, додао је Андрић, сетно се присећајући својих сусрета са Добрицом Ћосићем.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh