• Novosti online

    Нико не жели да се мучи са досадним причама

    Весели ме да радим с младим људима који нису још увек ушли у систем, где важе неке друге вредности, поред њихових властитих, сa људима који још увек нису запали под утицај допадања или самодопадања, што сваки систем провоцира, каже у разговору за „Политику” Сташа Зуровац, хрватски кореограф, редитељ и драматург са којим смо се срели током његовог недавног радног боравка у Београду.

    На позив Института за уметничку игру наш саговорник је одржао петодневну радионицу на теме „Било што – било како; Било кад – било тко; Никад; Нико никад – увек нетко; Ко и за? Што?” Зуровац је радо виђен гост у нашој престоници, препознат од шире домаће публике по култном балету „Ко то тамо пева” који се приказује више од десет година у Народном позоришту.

    Иако је иза Сташе Зуровца низ целовечерњих балета и драмских представа, он не издваја ниједно дело, не жели да их рангира, јер сматра да је успех сама чињеница да су уопште настала, и то свако као посебно. Само у тишини и хармонији може квалитетно да се ради, сматра Зуровац.

    – У радионици је учествовала занимљива група од петнаестак играча, полазника Института за уметничку игру. Важно је знати слушати се и давати себи оно што желиш да даш другима, и обрнуто. Сваки процес рада започињем неком врстом радионице, а тај део стваралаштва свесно настављам и као креативна решења преносим из колектива у колектив – објашњава Зуровац.

    Наш саговорник је дипломирао на Школи за класични балет у Загребу, усавршавао се у Санкт Петербургу на Академији Ваганова. Био је првак балета ХНК у Загребу и директор Балета ХНК Ивана пл. Зајца из Ријеке. Последњи балет који је радио у Београду јесте „Северна бајка” у „Мадленијануму”, као и кореографију и сценски покрет за драмску представу „Разбијени крчаг” ЈДП-а.

    О томе шта је све поље његовог деловања рекао нам је:

    – Бавим се најпре плесним театром, па театром уопште, а највише и углавном уметношћу. Откако сам почео да стварам кореографије, а то је било пре две деценије, никада ме није занимало да оне буду саме себи сврха, већ примењено средство за шта год, као језик, као начин да кажем нешто у неку сврху, због нечега, за нешто, за некога…О некоме… Можда зато јер ми само кореографисање лако иде.

    После успешног балета „Ко то тамо пева” Сташу Зуровца нису звали да постави ново дело на сцену националног театра. Међутим, било је позива из Српског народног позоришта где је радио „Божанствену комедију” и „Милеву Ајнштајн”, а у Мадленијануму „Пер Гинта”.

    – Поставио сам дечју представу „Пуж” на сјајан нови текст још сјајније списатељице Маје Хрговић у дечјем казалишту „Мала сцена” у Загребу, на позив директорке Витомире Лончар. Пре тога сам одржао плесну радионицу у Загребачком плесном центру, која је уједно била и аудиција за избор шест плесачица за пројект који спремам према роману Богумила Храбала „Часови плеса за старије и напредне”, занимљив по томе што је у својих сто и двадесет изузетно духовитих страница написан у једној јединој реченици. Урадио сам и целовечерњу представу „Модробради” на позив ХНК-а у Загребу, а пре тога четврту поставку мог „Циркус примитиф балета” у познатој холандској трупи „Интроданс” – открива Сташа Зуровац своје недавне активности.

    На питање шта га инспирише одговорио нам је:

    – Инспиришу ме добре приче, јаке теме, често велика литература, и то није чудно. Ко воли муке с досадном књигом? Ускоро припремам пројекат са још троје кореографа у мојој режији са већ светски познатим фолклорним ансамблом „Ладо”.

    О томе у ком је професионалном статусу, Зуровац констатује:

    – Слободни сам уметник вероватно од кад се бавим уметношћу. Само сам то сазнао пре четири године.

    ——————————————————————-

    Београдски фестивал игре вредан хвале

    – Још нисам присуствовао вашем Београдском фестивалу игре, али је и те како вредан хвале – каже Зуровац. –Већ дуго у окружењу немамо ту димензију и организацију фестивала. Неизмерно ценим то што ради Аја Јунг, на помолу је већ, ево, тринаесто издање.

    Треба препознати да постоје људи који могу да комуницирају на равноправан начин са светским тржиштем. Штета је да се таквим људима не даје права прилика да и београдску сцену учине равноправним делом света. Невероватна је чињеница да на простору читаве бивше Југославије не постоји ниједна плесна институција или организација савремених стремљења која је на највишем нивоу А продукције, или компатибилна светском тржишту. Постоје излети и изузеци, али као улагање с визијом, као подручје интереса и развитка – не постоји, а имамо сјајне људе.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com