Као играч Никола Грбић је од почетка каријере освајао медаље с нашом репрезентацијом – од Европског првенства у Атини 1995. до Светског првенства у Италији 2010. Као селектор је био други летос у Светској лиги, али, на оним много важнијим такмичењима (Европско првенство у Бугарској и Италији у септембру и квалификације у јануару у Немачкој за Олимпијске игре у Бразилу) остао је празних шака. Због тога је, како је изјавио пољским „Спортовим фактима”, понудио оставку. Председник ОСС Александар Боричић је климао главом докле га је слушао, а онда му рекао да престане да се шали, јер наш савез рачуна на Николу Грбића до Олимпијских игара – 2020!
То је потврда колико се дугорочно размишља у овом савезу, на чијем је челу Боричић од распада оне Југославије и под чијим је вођством наша одбојка постигла највеће резултате (најблиставије су златне медаље на Олимпијским играма и европским првенствима), међу које несумњиво може да се уврсти и његов избор за председника Европске одбојкашке конфедерације (ЦЕВ) прошле године. А тим путем су кренуле и одбојкашице, које су прошле године освојиле друго место на Европском првенству и обезбедиле одлазак на Олимпијске игре.
У ОСС се мишљење не мења преко ноћи. Нити се тамо после успеха узлети, нити се после неуспеха, а изостанак с Олимпијских игара (први после распада Југославије) то неминовно јесте, губи компас. Никола Грбић је као дизач у тиму био деценију и по вођа наше репрезентације из успеха у успех. Сада ту улогу има као селектор, али он је у тренерском послу тек почетник. И, како је и сам рекао Пољацима, има ту тек да учи.
Боричић, који је и сам био тренер после успешне играчке каријере (освајач бронзане медаље на Европском првенству 1975. у нашој земљи), много боље зна од самог Николе Грбића какве све муке и невоље стоје пред селектором. Али, исто тако је и проценио да некадашњи капитен има дара и да води екипу као селектор. Добро је што Никола Грбић осећа одговорност за неуспехе на последња два такмичења. То је доказ да је добро одвагао шта значе неуспеси на Европском првенству и неодлазак на Олимпијске игре за нашу одбојку.
Али, у праву је и Боричић што има неограничено поверење у њега. Тренеру, као и играчу, треба време да сазри, а неопходно је и да зна да неће бити остављен на цедилу.
