BEOGRAD – Iako nema alternative evropskom putu, dobro je što Srbija ima prijateljske odnose sa Rusijom, između ostalog i zbog toga što će, kaže analitičar i sociolog Milan Nikolić, i Rusija jednog dana biti u Evropskoj uniji.
„Možda će se ta zajednica drugačije zvati, ali to je prirodni interes zemalja EU koje imaju kapital i tehnologije, i Rusije, koja ima strategijske sirovine, gas, naftu“, uveren je Nikolić.
Nikolić u razgovoru za Tanjug za ozbiljno promišljanje svih ozbiljnih ljudi i eksperata u Srbiji kvalifikuje i pitanje – gde su i šta su šanse Srbije, i ističe da je veliki izazov izrada jedne promišljene strategije razvoja, koja, kaže, nije napravljena od 2000. godine, kad je prvi put pobedila demokratska opozicija.
„Mi danas nemamo ozbiljan, dobro promišljen, strategijski projekat razvoja, ne znamo šta treba da radimo i kuda da idemo“, smatra Nikolić i dodaje da bi svi trebalo da se angažuju na promišljanju takve strategije, imajući u vidu da smo, kako on to vidi, mala zemlja na periferiji Evrope, sa teškom istorijom punom trauma, a oštećena prethodnih decenija u u ekonomskom, psihološkom i kulturnom smislu.
On ocenjuje da ne postoji „plan B“ umesto evropskih integracija, i hvali evropsku orjentaciju aktuelne vlade, mada dodaje da je i taj put potrebno dobro promisliti, jer se i Evropska unija menja, te pozdravlja dobre odnose sa Rusijom.
Nikolić smatra da je poljoprivreda velika šansa Srbije, jer će hrana – zbog klimatskih promena i velikih migracija, koje su tek počele – biti mnogo važnija od nafte, gasa, uglja…
Prema njegovom mišljenju, Srbija ima sve prirodne uslove za jaku poljoprivredu, koja bi mogla da obezbedi i ozbiljnu proizvodnju hrane, ali je potrebno raditi na navodnjavanju.
Smatra i da je poljoprivreda kroz privatizaciju, koja je uglavnom bila kriminalnog tipa, uništena, jer su veliki komadi zemljišta završili u privatnim rukama, što je dovelo do monopola.
Pored poljoprivrede, Srbija mora da oživi metalsku, oružarsku i automobilsku industriju, koje su, kaže, ugušene u prvom talasu neoliberalizma.
„Neoliberalni pristup kod nas je značio da se sve privatizuje, jer će sve da procveta. Ali, ništa nije procvetalo. Ako vi u ruke nekog ko je tapkao karte ispred bioskopa date rudnik, a znam takav slučaj, on neće umeti da organuzuje proizvodnju i eksploataciju, već će prodati mašine u staro gvožđe“, objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, od 2000. godine kroz „živi eksperiment“ neoliberalizma „izgubljena“ je preduzetnička klasa, koja može da nosi razvoj, zapošljava, podiže životni stadard.
„Naši preduzetnici su mešetari između političara, bankara i privrede i u tom krugu stiču svoja bogatstva i misle samo o tome da sebi napune dzepove, a ne da razviju proizvodnju, zapošljavaju mlade, vraćaju frabrike na tržište“, kaže Nikolić.
Srbija zato mora da stvori uslove za mlade, pametne, sposobne preduzetnike, koji će raditi na reindustrijalizaciji zemlje, jer je danas industrija na 30 do 35 odsto onoga što je bila 1989. godine, kaže Nikolić.
Nikolić zato i ističe da je za Srbiju najvažnije da zadrži mlade, pametne ljude u zemlji, odnosno da smanji odliv mozgova, da unapredi obrazovni sistem i da počne da tretira mlade i pametne ljude kao najskuplji i najvažniji kapital.
„Odliv mozgova je najstrašnija stvar za jednu zemlju, jer gubimo pamet i energiju koja će menjati zemlju u budućnosti. To možemo promeniti tako što će država obezbediti uslove za pristojan posao u struci, pristojnu platu, rešeno stambeno pitanje i pristojnu stručnu karijeru“, kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, „oni na vlasti, ali i oni koji su u privredi i na univerzitetima plaše se mladih, jer bi hteli da zadrže položaje“.
„Rado odbacujemo mlade da nam ne bi smetali, da bi loši i mediokriteti bili dominantni u našem društvu, što je pogubno“, kaže Nikolić.
Nikolić podvlači i da Srbija mora da ulaže u kvalitetnije obrazovanje, od osnovnog do fakultetskog, i ponudi stranom kapitalu i investitorima kvalitetnu radnu snagu, kakva privlači „kvalitetan kapital, kao što je Boš, Simens, Soni…“.
On je uveren da najpametnije i najobrazovanije mlade ljude treba usmeriti da rade na alternativnim energetskim izvorima, u IT industriji, na klimatskim promenama…
Upozorava da 95 odsto naučnika u svetu tvrdi da se klima menja, te Srbija kao ekonomija i društvo mora za to da se pripremi.
Kao jedan od dobrih projekata u tom smislu, koji bi mogao da zaposli veliki broj građana, ali ujedno i da reši problem erozije, navodi pošumljavanje brdsko planinskih krajeva u kojem bi mogli da učestvuju nekvalifikovani radnici, Romi koji se vraćaju iz readmisije, a što bi mogla da finansira i Nemačka.
„Novca za takvu razvojnu politiku ima“, tvrdi Nikolić i dodaje da ga samo treba usmeriti u tom pravcu.
