• Analize I Kolumne

    НИН: Неосновани притвор – игра у којој сви губе

    Само у првих шест месеци ове године држава је оштећеним грађанима из буџета исплатила више од три милиона евра.

    Европска комисија упозорава да се у Србији исувише лако одређује и продужава притвор, а домаћи стручњаци као разлоге за то наводе и утицај политике

    У Србији после демократских промена 5. октобра 2000. судови у просеку годишње одреде 20.000 дана или више од 54 године неоснованог притвора.

    Само у првих шест месеци 2017. због неоснованог притвора држава је оштећеним лицима из буџета морала да исплати 375.590.500 динара или више од три милиона евра.

    Од те суме, како кажу за НИН у Министарству правде, мањи део од 14.180.500 динара исплаћен је по одлуци њихове „Kомисија за утврђивање штете и врсти и висини накнаде лицима неосновано осуђеним и неосновано лишеним слободе“, што значи по споразуму са грађанима, а преосталих 361.410.000 динара је исплаћено по правоснажним пресудама, када су особе које су биле у неоснованом притвору тужиле државу.

    Kомисија, наиме, исплаћује накнаду на име нематеријалне штете због неоснованог притварања, а за евентуалну материјалну штету надлежни су судови.

    Уколико грађанин који је био неосновано у притвору није задовољан понудом Kомисије, за нематеријални део може да поднесе тужбу.

    Они који имају новца и времена да туже државу због неоснованог притвора по правилу добијају већу одштету.

    У Kомисији Министарства правде кажу да су међу критеријумима за одређивање накнаде за неосновани притвор прво дужина трајања, услови боравка у затвору, затим старосна доб, страх за сопствену будућност и будућност породице, породични и брачни статус, степен стручне спреме и занимање подносиоца захтева…

    Ту се још у обзир узима и да ли је оштећени пре тога осуђиван, углед који је раније уживао, однос средине према њему после притвора, тежина и природа кривичног дела које му је стављено на терет, интересовање јавности за кривични поступак који је вођен, и други фактори који утичу на тежину и трајање психичких болова.

    Држава Србија, међутим, веома различито третира своје грађане када су у питању новчане накнаде за неосновани притвор.

    С друге стране, када неко не може да плати казну за прекршај или дуг са припадајућим каматама за утрошену струју или неке друге комуналне услуге, попут инфостана, његов дуг од 1.000 динара замењује се са даном затвора.

    Извор: НИН

    2 Komentari

    2 Comments

    1. Љубомир Костић

      30. августа 2017. at 08:37

      Кривични поступак у Србији личи на спортски риболов. Одвија се по начелу: „Ухватиш, сликаш се, пустиш на слободу.“.

      Љубомир Костић

    2. Bojan

      30. августа 2017. at 17:35

      Meni krivicni postupak lici na politicki ribolov. Ribolovci su uvek na vlasti …

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com