Vladi Republike Srbije,
Ministarstvu privrede,
Ministarstvu rudarstva i energetike,
Ministarstvu kulture i informisanja,
Zaštitniku ravnopravnosti,
Zaštitniku građana.

Naše obraćanje počinjemo definicijom ropstva: Rob je osoba lišena svih prava, koja je vlasništvo druge osobe. Proizvodi robovskog rada najvećim dilom služe za potrošnju gospodarima robova. Bezdušan odnos robovlasnika prema robovima nagoni je robove vremena na organizovn otpor u različitim oblicima. To je dovelo do uvođenja većega broja političara, upravnika, nadzornika i čuvara, što znatno poskupljuje sistem privređivanja. Zato nastaju krize. Ne zbog viška onih koji rade već zbog viška onih koji upravljaju. Ropstvo je u većini zemalja ukinuto u XIX veku. Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. UN su eksplicitno zabranile ropstvo. Ustavom Republike Srbije ropstvo je, takođe, zabranjeno. Član 26: „Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu“. Premda je danas u većini zemalja ukinuto, ropstvo se održava u prikrivenim oblicima, poput prekarnog rada i rasta nezaposlenosti.
Nizom zakona, usvojenih u skoroj prošlosti, građani Niša, i ovog regiona, su dovedeni u ponižavajući položaj. Veliki broj značajnih državnih institucija je izvučen iz našeg grada i prebačen u Beograd i Novi Sad.
Pođimo redom – od seta medijskih zakona.

Zakon o javnim medijskim servisima je ustoličio samo dva javna servisa, RTS i RTV. Niška televizija je privatizovana ali tako što su kupci tog medija, kroz „konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja“ dobili mnogo veća sredstva nego što je njena prodajna vrednost. Pri tome je oko 70 radnika ostalo bez posla.
Suprotno Ustavu Republike Srbije i Medijskoj studiji vlade Republike Srbije, formiran je samo jedan regionalni javni servis – RTV. Napominjemo da se tu ne radi o „pokrajinskom“ javnom medijskom servisu već regionalnom. Da je RTV „pokrajinski javni medijski servis“ bio bi finansiran iz budžeta AP Vojvodine i posebne TV takse koja bi padala na tertet građana Srbije koji žive u Vojvodini.
Ustav Republike Srbije jasno definiše nadležnosti. Član 178 stav 3: „Sredstva za vršenje poverenih nadležnosti obezbeđuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadležnosti“. Dakle, nadležnost je poverila Republika Srbija pa je RTV državni javni servis sa teritorijalnom nadležnošću, odnosno regionalni javni servis.
I ako je Medijska studija predvidela i osnovanje drugih regionalnih javnih medijskih servisa, to nije ostvareno. To je takođe u suprotnosti sa Zakonom o regionalnom razvoju (Član 5).
Takvim odlukama, koja izviru iz naročito vođene politike prema Nišu, kojom se Niš drži u nerazvijenosti, drugorazredni položaj građana Niša je još jače utvrđen i – potvrđen. RTV, kroz TV taksu i budžet Republike Srbije, moraju plaćati i građani Niša i cele jugoistočne Srbije, pod pretnjom i primenom sile (sudski izvršitelji). Za plaćenu taksu ne mogu da dobiju nešto za uzvrat (RTV nema obavezu prema građanima ovog regiona i nije ni vidljiva u ovom regionu). Dakle ne mogu da odbiju ono što plaćaju, doduše politički kontrolisan program RTV. Kada sve ovo uporedite sa definicijom sa početka teksta videćete da nema razlike između napisanog i stvarnog.

Takođe, iz novina smo videli da će vlada Srbije pomoći izgradnju zgrade RTV. Iz lista „Informer“ smo saznali da su ta sredstva već jednom ranije data. Dva puta je zgrada RTV pogođena u toku bombardovanja SRJ. Napominjemo da u Nišu takođe ima zgrada pogođenih prilikom bombardovanja i nikome ne pada na pamet da plati njihovu obnovu.
Takođe, na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, gradovi Beograd i Novi Sad će imati, od TV pretplate, uvećani priliv iz budžeta Republike Srbije, a Niš umanjen. To dalje produbljuje nejednakost građana sa ovog područja.
Skrećemo pažnju na sledeću Ustavnu odredbu. Član 94: „Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom“. Pitamo se: u skladu sa kojim zakonom Republika Srbija vrši ovu svoju obavezu?
Postoji još niz članova Ustava koji su povređeni ovakvim zakonom. O tome, drugi put.
Ista je situacija i sa Zakonom o privrednim komorama. Ukinuta je Regionalna privredna komora u Nišu i ostale su samo dve: Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine. Dok je postojala, Regionalna privredna komora u Nišu članarina je bila dobrovoljna. Sada je obavezna. Iz finansijskog izveštaja jednog javnog preduzeća u Nišu vidimo da ono plaća članarinu od 270 hiljada dinara na godišnjem nivou! Opet se sredstva izvlače iz ovog regiona i prebacuju u Beograd i Novi Sad. I naravno opet je na delu, na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, dodatno organizovano kažnjavanje siromašenjem građana Niša i ovog regiona.
Dalje. EPS „Jugoistok“ je ukinut. Imamo EPS Srbije u Beogradu i EPS distribucija u Novom Sadu, sa priloženih 32 miliona za njeno otvaranje – prema rečima predsednika Vlade Republike Srbije. Da li imamo predsednika Vlade koji vodi jednaku politiku na celom području Srbije? Sumnjamo. I opet, na ovo, partijskim aparatčicima (naglašavamo, svih partija koje su ovde vladale) devastirano područje, pada, kao elementarna nepogoda, Zakon o finansiranju lokalne samouprave.
Pa, još dalje. Dok se cela Srbija snabdeva gasom za centralno grejanje iz Srbijagasa mi u Nišu smo osuđeni da plaćamo „usluge“ Jugorosgasa. I cena je veća i rokovi plaćanja znatno kraći i svakog meseca u toku cele godine moramo odvojiti deset miliona na ime „prava pristupa“ njihovom gasovodu. I leti – i zimi. Kako je došlo do toga da Niš, i po ovom osnovu, ima „specijalni“ status u Srbiji? Čak je bivši zamenik gradonačelnika javno obećao Nišlijama da će otići u Jugorosgas da „reši“ ovaj problem. Čuli smo da je, umesto na službeni put, otišao u penziju.

Kada nekome treba uzeti, mi smo na prvom mestu. Kada su u pitanju davanja, Niša i jugoistočne Srbije nema na mapi – Srbija se drastično smanjuje. Za naše političare još uvek je na snazi granica između Austrougarske i Otomanske imperije: Dunav – Sava – Beograd. Sve što je na jugu, nije Srbija, osim kada treba da se uzme poreska globa i da se šalje omladina u rat. „U Beograd i Novi Sad je od 2000. godine do danas otišlo skoro tri četvrtine ukupnih stranih investicija vrednih 23,7 milijardi evra, dok je devastiranim gradovima i opštinama, čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto (ne)velikog republičkog proseka, pripalo samo 0,43 odsto“. (Danas, Sever na jug, 03.08.2016.god.).
Sve je to dovelo do toga da Novi Sad, približno iste veličine kao Niš, ima više nego dva puta veći budžet od Niša (16 : 7,5 milijardi dinara). Broj zaposlenih i prosek primanja nisu uporedivi.
Da ne navodimo dalje, šta su nam sve ukinule prethodne vlade. Samo vas pitamo, da li mi u Nišu imamo pravo da imamo bilo šta, bar ono što je naše?
Tražimo od vas da odmah preduzmete mere za ravnopravnu raspodelu postojećeg društvenog bogatstva. Za početak očekujemo od vas da preduzmete mere za izmenu Zakona o javnim medijskim servisima. Ako vam ravnopravnost građana bude vodilja, Niš će, kao Novi Sad, imati prihod od skoro 2 milijarde dinara i 1269 zaposlenih (50% visokoobrazovanih) – samo zahvaljujući regionalnom medijskom servisu. To je za ovaj grad slamka spasa. Takođe, očekujemo i izmenu Zakona o privrednim komorama. Kako je u prethodnom periodu postojala ogromna nesrazmera u investicijama, između ovog regiona i severa zemlje, očekujemo da se to ispravi obrnutom nesrazmerom u sledećem periodu. Takođe očekujemo da Jugorosgas prema ovom području ima istu „gasnu“ poslovnu politiku kakva postoji u drugim delovima Srbije.
Prinuđeni smo da pišemo ovo pismo, jer aktuelna niška politička garnitura, uostalom kao ni prethodne, neće ovo pitanje pokretati ni pred Vladom, ni pred Skupštinom. To neće činiti iz svojih karijerističkih i komformističkih interesa. A ni zato jer je stručno i politički nekompetentna.

U nadi da ćemo od vas dobiti podršku u borbi za elementarna egzistencijalna i ljudska prava.

Udruženje predsednika skupština stanara (UPSS)
Branka Krsmanovića 31
Niš

U Nišu, septembra 2016. godine