На друштвеној сцени Ниша, запажену улогу има овдашње Друштво српско-руског пријатељства и руских сународника «Наисус». О раду Друштва нам говори његов копредседник Ђорђе Јанковић, диломирани инжењер у пензији.
«Ми имамо двоје људи на челу Друштва.», бистро објашњава времешни, али крепки копредседник Ђорђе, «Један сам ја, а други копредседник je госпођа Љубов Шамшуров.».
Када је основано Друштво и с којим циљевима?
Друштво је формирано пре десетак година, тако да ћемо крајем текуће или почетком наредне године славити десетогодишњицу постојања.
Друштво је формирано да би промовисало заједничке вредности српског и руског народа у области уметности, духовности, културе; у свему ономе оно што је зaједничко за наша два братска народа.
Циљ Друштва је и помоћ сународницима, Русима у Србији, приликом запослења и на друге начине.
Ко су чланови Друштва?
Чланови Друштва су, већином, из Ниша. Раније је постојала група чланова из Јагодине, њих четрдесет до педесет, који сада имају своје удружење. С њима смо и даље у пријатељским односима.
Наши чланови су и сународници – Руси који живе у Нишу и ближој околини. Најчешће су дошли из породичних разлога у Ниш; углавном се ради о Рускињама удатим за Србе, али има и породица чији су сви чланови Руси.
Немамо прецизне податке, а процењујемо да има око четрдесет породица које чине Руси у Нишу и околини.
Шта је Друштво до сада учинило ради остваривања својих циљева?
За протеклих десетак година, имали смо много активности.
Наглашавам да је Друштво српско-руског пријатељства и руских сународника «Наисус» непрофитаблино удружење, тако да наш рад зависи од спонзора, локалне самоуправе и од других институција које помажу у стваривању циљева Друштва.
Друштво је издало књигу «Српска православна црква и Руско царство», врло лепо примљену у јавности. Промоција књиге је приређена у Патријаршији, у присуству његове светости патријарха, који је био и уводничар дела. Рецензент је био покојни академик Драгољуб Живојиновић.
Иначе, ради се о књизи насталој на основу магистарског рада Дејана Танића, тадашњег директора Историјског архива у Јагодини. Требало би да организујемо представљање овог дела и у Нишу.
Од великог је значаја што су у Нишу одржани избори за председника Русије. Бирали су Руси из јужног дела Србије, све до Краљева. Изашло је око 280 бирача.
Учествовали смо у приређивању изложби уметничких предмета које је уступао Руски дом из Београда, организовању концерата руских уметника и у другим, увек лепо посећенм, манифестацијама. У томе сарађујемо с Градом, Нишким културним центром и Студентским културним центром.
Традиоционално обележавамо Масленица и Покладе, последњи пут у Дому војске. Увек нам помаже већи број спонзора, а наше чланице Рускиње у народној ношњи спремају палачинке, у складу с руском традицијом. Пролетос је подељено око хиљаду петсто палачинака, поједених уз руски чај.
У сарадњи с Амбасадом Руске Федерације обележавамо Нову годину с децом Руса. Деца добијају пакетиће од Амбасаде, а увек уприличимо пригодан програм.
Раније смо издавали и билтен о својим активностима.
Учествовали смо у постављању спомен плоча на репрезентативним зградама у Нишу које су пројектовали Руси после Октобарске револуције, при чему су нас посећивали и тадашњи амбасадори Русије у Србији.
Међу првима смо почели с манифестацијом «Бесмртни пук». Било нас је педесетак прве године, када смо се окупили на месту гробова руских војника. Следеће године, кренули смо кроз град с фотографијама, а сада је манифестација постала градска и државна, али је Друштво и даље суорганизатор.
У вези с досадашњим радом Друштва, морам поменути, сада преминулог, Драгишу Благојевића, нашег бившег председника, који је оставио дубоког трага својим великим залагањем.
Друштво је дубоко укључено у живот руске заједнице у Нишу и околини. Рецимо, приликом избора електора ради оснивања Националног савета руске националне мањине, из Ниша је отишло неколико електора.
Које сте задатке себи поставили у наредном периоду?
Желимо да објединимо слична друштва у јужном делу Србије, да се с њима повежемо и успоставимо дубљу сарадњу, да би наше активности биле још квалитетније и садржајније. Продубићемо сарадњу и с Балканском козачком војском.
Предстоји нам и ревизија чланства и ажурирање спискова чланова.
Наравно, наставићемо с одржавањем манифестација, као и до сада.
Да ли сарађујете с локалном самоуправом, државним органима Србије и Русије и с другим институцијама? Да ли сте задовољни досадашњом сарадњом?
Сарадња с локалном самоуправом је променљива. У почетку је било врло тешко, касније је сарадња била све боља, сада имамо веома велику помоћ Града – обезбеђен нам је простор за рад, пружају помоћ у организацији манифестација и друго. Нарочито блиско сарађујемо са замеником градоначелника.
С руском државом, није за сада успостављена сарадња, осим с Руским домом у Београду. Добијамо редовно позиве за манифестације и концерте у организацији Руског дома.
Ниш, октобар 2019. године
Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
