BEOGRAD- Njujorška kompanija „Complexions“ predstavila se sinoć prvi put srpskoj publici, u Pozorištu na Terazijama, u okviru 13. Beogradskog festivala igre, oduševivši posetioce svojim provokativnim, uzbudljivim programom kojim pomeraju granice umetničke igre.
Publika je imala priliku da pogleda nekoliko koreografija osnivača i umetničkog direktora kompanije Dvajta Rodena, koga je list „Njujork Tajms“ nazvao „jednim od najplodnijih koreografa danšnjice“.
Program je otvorio komad „Ballad Unto“, neoklasično delo za celu trupu, na špic patikama i na muziku Johana Sebastijana Baha.
Osmišljen u tri dela, ovaj komad je priča o ljubavi i povezanosti, predstavljena prožimanjem klasičnog baleta i moderne igre u kojoj dolazi do izražaja snaga tela igrača.
U komadu „Izgubljeno“, postavljenom na akapela pesmu koju izvodi američka pevačica Odeta, trojica muškaraca istražuju stanja nemaštine, usamljenosti i beznađa, kako bi kroz drugarsku i bratsku povezanost pronašli volju da prežive.
Roden je u delu „Ispovest“ koristio poseban vokalni stil džez pevača Džimija Skota kao inspiraciju za pokret koji se zaustavlja, odmotava, teče i onda nestaje.
Snažne emocije izlivale su se na sceni, kroz intimne vinjete dueta, tria i solo izvedbi, šaljući poruku otpora u susret nedaći.
Na muziku Antonija Vivaldija, Roden je kreirao duet za muške igrače – „Prepreka“.
Izvorno kreiran kao komad za gala koncerte, Roden je u njemu kombinovao savremeni stil i baletsku tehniku, kako bi duh rivaliteta prikazao kroz atletske kvalitete i virtuoznu igru.
Beogradska publika je imala privilegiju da na sceni vidi u solo nastup osnivača i umetničkog direktora kompanije „Complexions“ Dezmonda Ričardsona.
Koreografijom „Otisak/Maja“, na muziku Dejvida Rozenblata, Ričardson je oduševio posetioce snažnom interpretacijom, jasno naglašenim pokretima, jedinstvenim izvođačkim kvalitetom zbog koga ga je „Njujork Tajms“ proglasio „jednim od najboljih igrača svog vremena“.
Za kraj 14 igrača izvelo je „Udarac“ na muziku čuvenog benda „Metalika“ u kome je Roden odbacio sve konvencije i pustio da pesme, kao što su „Bleeding me“, „Fixxxer“ i „The Unforgiven II“, oblikuju zvuk koji opisuje turbulentnu energiju prethodnih i sadašnjih generacija, a kroz energičnu igru „buntovnika“ komad govori o životu, ljubavi, smrti i evoluciji.