Пентагон је свој буџет за Европу у наредној години увећао четвороструко, на 3,4 милијарде долара, док ће његов фонд за борбу против Исламске државе (ИД) бити упола већи него досад, што представља седам милијарди долара. Амерички армијски буџет, тежак готово 600 милијарди долара, остаје већи од укупне своте коју на одбрану троше сви остали с листе десет највећих војних сила. Али, између Америке и других војних гиганата – пре свега њених директних ривала Русије и Кине, које су јој, речима секретара за одбрану Ештона Картера, два главна „изазова” – све је мањи јаз у војној технологији, у којој је Вашингтон донедавно био апсолутно надмоћан, закључак је аналитичара Међународног института за стратешке студије (МИСС). Расту шансе да крстареће ракете, дрон летелице и електронско ратовање буду окренути против САД и њених савезника.

Забрињавајуће за Пентагон мора да је и то што азијске државе у своје армије улажу готово 100 милијарди долара више него европске чланице НАТО-а Само Москва и Пекинг, који су други, односно четврти међу онима који највише троше на војску, одговорни су за готово две петине целокупног глобалног повећања одбрамбених трошкова прошле године.

Уз двоцифрено повећање војног буџета 2015, Русија сада у те сврхе троши више од пет процената бруто друштвеног производа. Додатна средства су, напомиње се у извештају МИСС-а, уложена у амбициозан програм наоружања, који је обухватио и развој сопствених и набавку страних технологија, укључујући дугометне ваздушне бомбардере, ракете ваздух–земља, крстареће пројектиле и системе за одбрану обала.

Током претходне године Русија је низ ракетних система разместила у својој западној енклави Калињинграду. Уз пројектиле које је стационирала на Криму још раније, недуго након што је анектирала то полуострво, то представља, наводи се у извештају МИСС-а, „драгоцене елементе онога што САД називају капацитетом за ускраћивање приступа”, односно довољно тешким наоружањем да се другој војсци онемогући упадање на ту територију.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ