• Gradovi

    Новак Ђоковић отворио очи милионима људи

    Од ка­да је наш по­зна­ти те­ни­сер Но­вак Ђо­ко­вић јав­но об­ја­вио да је алер­ги­чан на глу­тен, про­те­ин ко­ји се на­ла­зи у пше­ни­ци, и да је због то­га пот­пу­но про­ме­нио свој на­чин ис­хра­не из­ба­цив­ши са ме­ни­ја кла­сич­не пи­це, те­сте­ни­не, те­шке ме­сне обро­ке и стан­дард­не слат­ки­ше, љу­ди ши­ром све­та по­че­ли су ви­ше па­жње да обра­ћа­ју на соп­стве­ни на­чин ис­хра­не и да про­ве­ра­ва­ју да ли не­где гре­ше.

    За­хва­љу­ју­ћи без­глу­тен­ској ди­је­ти, Ђо­ко­вић се из­бо­рио са на­ду­то­шћу, кон­стант­ним умо­ром и ма­лак­са­ло­шћу и на­ста­вио да ни­же успе­хе на те­ни­ским те­ре­ни­ма ши­ром све­та. Али, ње­гов при­мер ни­је уса­мљен, јер се на пла­не­ти ми­ли­о­ни љу­ди бо­ре са раз­ли­чи­тим вр­ста­ма алер­ги­ја и ин­то­ле­ран­ци­је на хра­ну. Мно­ги чак и не зна­ју да су по­је­ди­не на­мир­ни­це глав­ни кри­вац за то што се не осе­ћа­ју до­бро.

    Ка­ко ис­ти­че др Сла­ви­ца Сте­фа­но­вић, ко­ја се де­це­ни­ја­ма ба­ви овом те­ма­ти­ком, алер­ги­је и ин­то­ле­ран­ци­ја на хра­ну ба­зи­ра­ју се на ре­ак­ци­ја­ма иму­ног си­сте­ма, са лу­че­њем раз­ли­чи­тих та­ко­зва­них иму­но­гло­бу­ли­на. Алер­ги­ја на хра­ну бр­зо се пре­по­зна­је јер код осо­бе до­ла­зи до оти­ца­ња уса­на, оси­па по ко­жи, ди­ја­ре­је, и то од­мах на­кон узи­ма­ња на­мир­ни­ца на ко­ју је алер­гич­на. Та ре­ак­ци­ја мо­же да бу­де и вр­ло озбиљ­на и жи­вот­но угро­жа­ва­ју­ћа.

    – Кад је реч о ин­то­ле­ран­ци­ји, ту има­мо ре­ак­ци­ју ко­ја је спо­ра, мо­же да бу­де ма­ски­ра­на и да ду­го оста­не не­пре­по­зна­та. Ин­то­ле­ран­ци­ја и те ка­ко ути­че на алер­ги­је, би­ло ко­је вр­сте. Она мо­же симп­то­ме и бо­лест да по­гор­ша­ва и про­ду­жа­ва ње­но тра­ја­ње. Ин­то­ле­ран­ци­ја на хра­ну и алер­ги­ја има­ју мно­ге симп­то­ме, као што су про­бле­ми са ко­жом – цр­ве­ни­ло, оси­пи, ри­ни­тис, су­зе­ње очи­ју, или ди­ге­стив­не смет­ње – на­ду­тост, гр­че­ви, за­твор или ди­ја­ре­ја. Мно­ги дру­ги симп­то­ми мо­гу би­ти по­ве­за­ни са алер­ги­јом или ин­то­ле­ран­ци­јом на хра­ну. То су гла­во­бо­ља, ми­гре­не, умор, бо­ло­ви у ми­ши­ћи­ма или у згло­бо­ви­ма, не­са­ни­ца или про­ме­не рас­по­ло­же­ња – ка­же др Сте­фа­но­вић.

    На­ша са­го­вор­ни­ца об­ја­шња­ва да прак­тич­но сва­ка вр­ста хра­не мо­же да иза­зо­ве алер­гиј­ску или ин­то­ле­рант­ну ре­ак­ци­ју. Сту­ди­је су по­ка­за­ле да су у нај­ве­ћем про­цен­ту за­сту­пље­не алер­гиј­ске ре­ак­ци­је на кра­вље мле­ко, ја­ја, ки­ки­ри­ки, ора­ша­сте пло­до­ве, пше­ни­цу, со­ју, ри­бу, шкољ­ке.

    Шта мо­же­мо да ура­ди­мо ка­ко би­смо утвр­ди­ли алер­ги­је на хра­ну?

    – Ис­ку­стве­но зна­мо ко­ја нам хра­на иза­зо­ве бур­не симп­то­ме алер­гиј­ске ре­ак­ци­је. За­то је бит­но да у ре­фе­рент­ним здрав­стве­ним уста­но­ва­ма оба­ви­мо алер­гиј­ски тест. Мо­же да се ура­ди и тест ин­то­ле­ран­ци­је за до­дат­но рас­те­ре­ће­ње иму­ног си­сте­ма. Здра­ва цре­ва су кру­ци­јал­на за бор­бу про­тив алер­ги­ја. Ту по­чи­ње сва­ки наш иму­ни од­го­вор. Бит­но је са­зна­ти на шта смо ин­то­ле­рант­ни или алер­гич­ни да би­смо мо­гли да де­лу­је­мо на пр­вом ни­воу. Ели­ми­на­ци­ја хра­не на ко­ју смо алер­гич­ни сва­ка­ко је нај­ва­жни­ји ко­рак. Осим то­га, бит­но је не кон­зу­ми­ра­ти хра­ну ко­ја осло­ба­ђа хи­ста­мин: па­ра­дајз, ал­ко­хол, кра­вље мле­ко, ора­ша­сте пло­до­ве, ана­нас, ја­го­де… Ја­ко је ва­жно то­ком ели­ми­на­ци­о­не ди­је­те да се по­шту­ју оп­шта са­вре­ме­на ну­три­ци­о­ни­стич­ка на­че­ла и ба­лан­си­ран унос свих хран­љи­вих са­сто­ја­ка. Ту је и евен­ту­ал­на до­дат­на ко­рек­ци­ја ис­хра­не за­ви­сно од ста­ња ор­га­ни­зма или при­су­ства бо­ле­сти код де­це у раз­во­ју, спор­ти­ста, ди­ја­бе­ти­ча­ра… – ис­ти­че др Сте­фа­но­вић.

    Проф. др Ве­ро­сла­ва Стан­ко­вић, спе­ци­ја­ли­ста ис­хра­не здра­вих и бо­ле­сних љу­ди, по­ја­шња­ва да је алер­ген обич­но про­те­ин хра­не, гли­ко­про­те­ин (про­те­ин за ко­ји је ве­зан ла­нац угље­них хи­дра­та) или хап­тен (ма­ли мо­ле­кул нео­р­ган­ског је­ди­ње­ња ко­је мо­же иза­зва­ти иму­ни од­го­вор кад је ве­зан за ве­ли­ки про­те­ин но­сач).

    – На на­ста­нак алер­ги­је на хра­ну ути­чу број­ни фак­то­ри, укљу­чу­ју­ћи ге­не­ти­ку и епи­ге­не­ти­ку, „ин­те­гри­тет” црев­не ба­ри­је­ре, не­до­ста­так до­је­ња, стрес, а ту су и пси­хо­ло­шки фак­то­ри. С дру­ге стра­не, ин­то­ле­ран­ци­ја на хра­ну мно­го је че­шћа од алер­ги­ја на хра­ну. Нај­че­шћи узро­ци су не­до­ста­так ен­зи­ма за ва­ре­ње лак­то­зе, фрук­то­зе и глу­те­на, уро­ђен не­до­ста­так ен­зи­ма ко­ји до­во­де до бо­ле­сти као што су фе­нил­ке­то­ну­ри­ја, или га­лак­то­зе­ми­ја. Ту су и бо­ле­сти по­пут ци­стич­не фи­бро­зе, за­па­љен­ских бо­ле­сти цре­ва, хро­нич­ног пан­кре­а­ти­ти­са. По­сто­ји и ре­ак­ци­ја на од­ре­ђе­не фар­ма­ко­ло­шке ком­по­нен­те ко­је се на­ла­зе у хра­ни, на ади­ти­ве и бак­те­ри­је – до­да­је др Стан­ко­вић.

    На­ша са­го­вор­ни­ца до­да­је да у те­ра­пи­ју, ко­ју од­ре­ђу­је ис­кљу­чи­во ле­кар, мо­гу да се укљу­че и не­ки су­пле­мен­ти, као што су ви­та­мин Де, пре­би­о­ти­ци и про­би­о­ти­ци, ан­ти­ок­си­дан­си.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com