Gradovi

Novi roman Dragana Jovanovica Danilova „Šta sneg priča“.

BEOGRAD – Vojvođanski izdavač „Agora“ objavlio je novi roman poznatog višestruko nagrađhivanog pesnika Dragana Jovanovica Danilova pod naslovom „Šta sneg priča“.

Danilov je roden je 1960. u Požegi. Autor je više pesnickih, proznih i esejistickih dela. Njegova poezija je prevedena na razne jezike, a dobitnik je velikog broja znacajnih priznanja u Srbiji i inostranstvu.

„Kultna knjiga srpske avangarde 20. veka, „Ljudi govore“ Rastka Petrovića, u romanu „Šta sneg priča“ Dragana Jovanovica Danilova, na početku 21.veka, dobija svog dostojnog sagovornika“, konstatovao je izdavač i vlasnik “ Agore“ knjižzevni kritičar i pisac Nenad Šaponja.

„Naslov je samo prva tacka susreta, a ova vrsta komunikacije izgleda još jedino što balkanskom coveku nakon veka bestijalnih ratovanja preostaje“ tvrdi Šaponja .

Kako piše Šaponja „višeslojno i ekspresivno, ispred čitaoca iskrasava sumanuto vreme najžešćih surovosti balkanskih ratova devedesetih, najneverovatnijih sudbinskih prepleta i razrešenja“.

Različite ravni priče, smatra on, skoro uvek se ukrštaju u jednoj od čvornih tačaka ličnog problema, kao vernosti mrtvom blizanačkom odnosu u kome su i događji i reči u ljudskom obličju jedno.

Kako je opisao urednik „Danilovljeva pozornica, ispovedaonica sveta, jeste voz, komuna za jednu noć, mesto ukrštanja različitih egzistencija propadljivog sveta u kome pluta glas naratora, pojačan horom drugih glasova. Glavni junak je na pragu: njegovo putovanje vozom podrazumeva izmeštanje subjekta i kroz prostor i kroz vreme, ali i različita stanja duha i njegove percepcije“

Priča je opis sinovljevog putovanja ka Beogradu, sada već sasvim simboličnom trasom pruge Beograd-Bar i ima jasan cilj: posetu ocu na samrti. Suočavajući se sa predodredenim gubitkom roditelja, protagonista upoznaje saputnike i njihove sudbine, mahom tragične.

„Živimo u svojim telima zato što su nam krila slomljena” – a mesto problema je više no očito, naravno, tek kada ga spoznamo .

„Dok smo zdravi i uravnoteženi, lažno živimo”, kaže jedan od putnika.

Sve svedoči o prolaznosti: trošni vagoni sa izlizanim sedištima, nevelik broj ljudi u vozu, sneg što sumanuto veje i sve pretvara u nepreglednu belinu… U vrevi iskrsavaju različiti glasovi: Ciganina i Ciganke, doktora Dvornikovića, Koste Ambrozića, prorocice Nezgrabe, studentkinje književnosti i studentkinje farmacije, čak i jednog papagaja-poliglote…

Čitav katalog likova pretače se iz sumorne zimske atmosfere hladnih vagona u sumanuto raspoloženje neplaniranog dočeka Nove godine u zakasnelom vozu, uz iće, piće, igru i smeh.

No, prva decenija novog milenijuma ne nudi im obnovu starog sveta, već ih i dalje mori bolnim secanjima na rat, izginućima u prošlosti i gubicima iz budućnosti.

Foto freeimages.com

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh