Омогућити савременом човеку да доживи прошлост, кроз уређенe остатке споменичког наслеђа, јесте оно ка чему се тежи на археолошком локалитету Ново Брдо, које се налази 20 километара од Приштине и 23 од Грачанице. Својевремено је Ново Брдо, претежно српска општина са мешовитим стaновништвом, покренуло иницијативу да се локалитет уреди и отвори за туристе. Предлог је ушао у програм ЕУ за финансирање, а преко Унеска су обезбеђена средства у вредности између милион и по и два милиона долара, како сазнајемо од археолога др Марка Поповића, руководиоца истраживачких радова на овом локалитету.
Прва фаза радова започела је средином прошле године, у новембру је све привремено прекинуто због временских услова, а биће окончана средином ове године. До каквих открића се дошло за „Политику” др Марко Поповић каже:
– Резултати истраживачких радова су превазишли сва очекивања на локалитету Ново Брдо. У Цитадели су откривена три велика стамбена објекта, а у средишту се налазе црква са дограђеном припратом и две цистерне са филтер бунарима. Ту се налази и изузетан објекат –топло купатило које је коришћено као савремена сауна. Уграђено је између једне од грађевина и цркве и имало је малу четвртасту просторију и систем загревања са подним грејањем. То је објекат по нашој хронологији подигнут на прелазу из 14. у 15. век и најмлађи је на овом потезу. Сада је потпуно доказано да је Цитадела Новог Брда подигнута у првој половини 14. века као и сви остали објекти у њој. Распоред објеката показује да је Цитадела била резиденцијалног карактера, што указује да је ту било седиште војводе кога је постављао српски владар.
Да додамо да је Ново Брдо било важан привредни центар у 14. веку, посебно рударски, и да је из новобрдских рудника српски владар добијао велике количине сребра, монетарног сребра, од кога је кован српски средњовековни новац.
Наш саговорник открива да је већ је у доба Цара Душана у Новом Брду радила ковница новца, у доба кнеза Лазара на новцу пише „Moneta Monte Nuovo”, дакле пише да је новац ту кован.
– То је важно јер је новобрдско сребро било изузетно цењено и извозило се највише у Италију. Била је то посебна врста сребра које се називало гламско сребро и имало је у себи одређени проценат злата. Продукција тих рудника је била огромна, приход државе такође, што је и био разлог за подизање Цитаделе која је важила за управно средиште. Ковница је такође била у близини, објашњава Поповић.
Овај археолог наводи да се још 1989. указивало на потребу истраживања овог локалитета, али је после тога све кренуло наопако у нашој земљи, а и уследило је бомбардовање 1999. године. Запослени у Археолошком институту у Београду су сматрали да више никада истраживачи неће моћи да дођу до овог локалитета. Ипак, чуда се догађају па су 2014. урађена прелиминарна истраживања на Новом Брду, са циљем израде пројекта који је радио „Омега пројект” из Дубровника. На бази те документације прошле године у пролеће расписан је међународни тендер за извођење радова, на ком је учествовало седам фирми, а посао је добила београдска фирма „Кото”. За реализацију овог пројекта ангажована је поред Поповића, архитекта Гордана Симић, као руководилац рестаураторско-конзерваторских радова. По њиховој процени биће потребне још три или четири етапе до коначног завршетка посла.
Циљ пројекта у целини, који финансира Унеско, јесте да се откопају, истраже, конзервирају и презентују остаци фортификација Новог Брда. Искључиво су фортификације циљ, а не археолошка истраживања. С једне стране, ту су Цитадела и такозвани Доњи град, већи простор обухваћен бедемима где се налазио брањени део градског насеља. Циљ је превасходно обнова бедема, јер су у веома рушевном стању и засути су огромном количином шута и камена, сазнајемо од нашег саговорника.
– Ново Брдо је рушило време, а не људи и сав тај обрушени материјал је остао на лицу места. У првој фази је било предвиђено да се уради Цитадела, што ће бити завршено овог лета, а осталим фазама биће обухваћени бедеми великог града, Доњег града, који је 180 метара дугачак и широк око 60, за разлику од Цитаделе која је релативно малих димензија око 45 пута 25 метара. Хронологија је сада сасвим јасна. Град се заснивао крајем 13. века када почиње експлоатација рудника, средином прве половине 14. века се фортифицира не само Цитадела већ се граде и бедеми около. До средине 14. века имамо све фортификације, наводи Поповић.
Ново Брдо је почело да пропада после прве турске опсаде 1441, али је брзо враћено Србима. Ипак 1455. Турци су поново освојили Ново Брдо и Цитадела је тада остала опустошена, јер сила у експанзији не тражи утврђење. Ново Брдо је током 16. века имало слабије резултате рударења и већ у 17. веку град се раселио. Данас на Новом Брду постоји пет кућа са старим породицама турског порекла.
– На Новом Брду никаквих неовлашћених копања није било, народ је врло свестан шта је локалитет и имају позитиван однос према остацима. Током истраживања никаквих проблема није било, остварен је одличан контакт са косовском археолошком службом где раде наше колеге Албанци још из времена Југославије. Све је протекло без иједног инцидента, каже др Марко Поповић.
