Председник Уједињених гранских синдиката Независност (УГС) Бранислав Чанак сматра да је пре, у току, и после приватизације медија, дошло до веома озбиљног, али не случајног, урушавања социјалног и професионалног статуса новинара, који су, у страху за свој посао, пристајали на све ниже и ниже критеријуме да буду ангажовани. Он је ФоНету рекао да је „сада све више јасно, на жалост, да је приватизација била оруђе за чистку медија“.
Чанак је оценио да је у питању њихова „политичка неподобност“, јер су били „превише професионални“, па су због тога морали да оду, док се економски разлози „појављују тек тамо негде у траговима“.
Према речима Чанка, држава није помогла да такви медији превазиђу економске проблеме, већ је, напротив, гледала да их се што пре отараси, „што онда има сасвим друге циљеве и то не треба да зовемо приватизацијом“.
Називајући приватизацију медија „лажном“, Чанак је констатовао да она није спроведена због економских, већ политичко-идеолошких разлога.
Ако се, при томе, униште новинари пре приватизације, они ће у јеку приватизације више гледати како ће себи да спасу главу, а не како ће да спасу медиј, објаснио је Чанак.
Резултат је тога да ми имамо медије који су преживели, али је начин на који су преживели такав да их онемогућава да раде квалитетно, прецизирао је Чанак, који сматра да су новинари „близу су да буду плаћени као што су били плаћени египатски робови“.
Он упозорава и на постојање публике коју креирају таблоиди, па „ухватите себе у такмичењу са таблоидима, што није одрживо на средње стазе“.
Ако ви имате медије који су у овој ситуацији, новинаре приморане да свакодневно спасавају сопствену главу, они не могу да стигну да схвате о чему се ради у преговорима са Европском унијом (ЕУ), нити да квалитетно испрате догађаје везане за европске интеграције, упозорио је Чанак.
Према његовим речима, „ми се налазимо у ситуацији да или треба предузети корените реформе за спас српског новинарства или да пустимо да то потоне“.
Осврћући се на случајеве непоштовања права запослених код страних инвеститора, попут лесковачке Јуре, Чанак је оценио да се потпуно некритички доводе „разни такозвани инвеститори, не распитајући се претходно о томе какав они однос имају у својим фирмама према својим запосленима“.
„Или још горе, распитамо се, па онда кажемо баш нас брига, нека они донесу паре. Али, проблем је што и ми њима дамо паре, значи, молим вас изволите, дођите, малтретирајте наше грађане, ми ћемо вам то платити уредно, ништа не брините“, рекао је Чанак.
За Чанка је „свако радно место које је донето на тај начин и које се одржава на овај начин у животу израз нашег економског, социјалног и политичког пораза“.
„Актуелни Закон о раду је једно од помагала које је допринело оваквим решењима или немогућности да се радници поставе у ситуацију када могу да заштите своја права“, додао је Чанак и напоменуо да се медији спорадично баве тим проблемима.
„Закон о раду јесте траљав у овом делу, али он има толико материјала који помаже да се и ово разреши да има малчице политичке воље“, закључио је Чанак.
Извор: ФоНет, УНС
