Нацртом новог Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи (БМПО) који је ушао у скупштинску процедуру и у Србији се уводи могућност донације јајних ћелија и поклањања оплођених ембриона.
Парови који успешно заврше поступак вантелесне оплодње и добију бебу, убудуће би могли да поклоне преостале замрзнуте ембрионе који им више не требају, оним паровима који не могу из здравствених разлога да добију оплођене јајне ћелије.
У поступку вантелесне оплодње често се хормонском стимулацијом ствара више ембриона. Често их је преко 10, понекад и више од 20. У зависности од процене лекара, само један, два или највише три се враћају у материцу мајке.
Остали могу да се замрзну и користе за нове покушаје вантелесне тог брачног пара, уколико први не буде успешан.
Уколико се усвоји ново законско решење, убудуће, сачуване, замрзнуте ембриони могли би да користе парови којима се није створила или оплодила ниједна јајна ћелија.
Тиме би и они дошли до свог потомства. До сада таква могучност није постојала у Србији, па су парови који нису могли да добију оплођени ембрион ишли у друге земље, а највише у Чешку и Праг на такав вид вантелесне оплодње.
Члан радне групе за израду нацрта Закона Лела Шурлан каже да је поклањање ембриона препознато као нешто што би могло да буде корисно за цело друштво и да то никако не подразумева да парови улазе у поступак да се производе ембриони за поклањање.
Само они парови који заврше поступак вантелесне оплодње и после неколико година преостале ембрионе, који су били замрзнути и за које сматрају да им више не требају, могу да поклоне у банку дарованих ембриона или ембриона сирочади – каже Шурлан за Танјуг.
Она појашњава да ту могућност имају парови којима је жао да се одбаце неискориштени ембриони, јер после пет година ембриони се уништавају ако се не врате у тело жене. На тај начин ствара се могућност формирања посебне врста банке дарованих ембриона или ембриона сирочади, а Шурлан појашњава да је поступак даривања веома опрезно и детаљно уређен, те да ти парови који поклањају ембрионе морају на додатна испитивања.
За то је неопходан строг био-медицински и етичко – правни оквир којим се пар који жели да поклони ембрионе из властитог поступка вантелесне оплодње, преводи у посебну категорију даваоца ембриона.
– Овде није циљ да се ембриони производе да би се поклањали, већ да се одбачени ембриони- сирочићи, поклоне паровима који имају велики проблем и ембрион не могу да добију својим ћелијама.
Таквим паровима пружа се нова могућност, као да су усвојили дете.
Ово је мало дете, мали заметак стар свега неколико дана – појашњава Шурлан.
У нацрту новог Закона сурогат мајчинство – позајмљивање туђе материце, није дозвољено.
Пред члановима радне групе за израду Закона о БМПО нашао се тежак задатак, са једне стране парови који имају властите полне ћелије, али жена због физичког недостатка и неразвијене материце не може да изнесе трудноћу те је једино решење сурогат мајка и са друге стране криминализација једне добре намере која у свим земљама које су га одобриле прати сурогат мајчинство.
– Без обзира што има неколико парова на нивоу државе којима би увођење суроган мајчинства помогло, са друге стране је превагнуло то да постоји веома висока могућност злоупотребе овога система- каже Шурлан.
У осиромашеним земљама, као што је Србија, постоји могућност да се злоупотреби систем јер је сурогат мајчинство уговорно- правни однос, а примери из околних земаља су показали да постоји читаво тржиште, постоје предузећа, појединци који организују жене које ће да роде дете.
– Тешко би било спречити злоупотребу. Било је много расправе око тога, али је превагнуло мишљење да је можда боље да се суздржимо до неке следеће прилике – додала је Шурлан.
Земље које су дозволиле сурогат мајчинство суочавају се са многим проблемима, а један од њих је и велики број одбачене деце која се роде са неком аномалијом, јер га не жели ни пар чије је дете, ни сурогат мајка. Шурлан појашњава да је било неопходно да земље које се придружују ЕУ одредбе овог закона ускладе са европским уредбама и препорукама за рад са људским ћелијама и ткивима, што је захтевало додатне измене постојећег закона.
Предлог новог закона детаљно уређује целу област Биомедицински потпомогнуте оплодње и све делатности у оквиру ње – поступке добијања, обраде, испитивања репродуктивних ћелија, њихово чување, мере надзора над радом центара за вантелесну оплодњу. Нови закон усклађен је са строгим директивама ЕУ, а у Србији тренутно постоји 18 центара за вантелесну оплодњу.
Љ.П.
