Последњи подаци показују да је на евиденцији Националне службе за запошљавање (НЗС) око 706.000 лица, а у поређењу са истим периодом претходне године дошло је до смањења броја незапослених за 5,3 одсто, рекао је директор НСЗ Зоран Мартиновић.
„Ово је једна од најмањих бројки у погледу броја незапослених у последњих неколико година. Стопа незапослености је од јануара до марта ове године порасла је на 19 одсто и била већа у односу на последњи квартал 2015. али мислимо да ће стопа незапослености у другом кварталу сигурно бити нижа, имајући у виду да се број незапослених на евиденцији од марта континуирано смањује”, рекао Мартиновић Танјугу.
Он је указао да је видљиво да се током летњих месеци, када су актуелни послови у пољопривреди, преради хране, грађевинарству, број лица на евиденцији смањује.
То значи да значајан утицај имају сезонски послови и мере активне политике које су динамичније него пре, истиче он.
„Оно што је проблем је да велики број људи који су ангажовани на сезонским пословима заправо ради у неформалном сектору и самим тим то се не може квалитетно одразити на статистику и та лица даље се налазе на евиденцији и даље и ангажовани су у секторима који током летњих периода имају потражњу за радницима”, објашњава Мартиновић.
Он указује да вишегодишњи проблем представља запошљавање полуквалификованих и неквалификованих лица, којих у у сваком тренутку на евиденцији има преко 30 одсто и спадају у теже запошљиве.
Сви који не поседују вештине и радно искуство сматрају се теже запошљивим категоријама, истичу у НСЗ.
Лакше се на тржишту рада сналазе инжињери информационих технологија, грађевински инжињери, машински инжињери, фармацеути, лица која имају занате, кувари, пекари, фризери, молери, заваривачи…
У теже запошљиве категорије могу се сврстати и млади до 30 година, лица ромске националности, особе са инвалидитетом, лица старија од 50 година.
Око 50 одсто лица на евиденцији практично спада у теже запошљиве, појашњава Мартиновић.
Он је подсетио на то да почињу да функционишу услуге у клубовима за тражење посла, центрима за информисање и професионално саветовање.
„Око 113 локалних самоуправа је потписало споразум са НСЗ, и у њима ће се ове услуге одвијати и наши саветници су почели да раде у тим клубовима”, рекао је он.
Грађанима су на располагању 20 нових центара за информисање и професионално саветовање, 60 клубова за тражење посла и 80 самоуслужних радних станица.
„Циљ је да се политика запошљавања делимично измести са централног нивоа и приближи локалним самоуправама које су заиста препознале ове наше приоритете”, рекао је Мартиновић.
У години предузетништва, велико интересовање је и за програме самозапошљавања.
У овој години стигло је више од 6.500 захтева за такве програме, а прошле године било их је око 5.000.
Највеће интересовање ове године влада за програме у области производних делатности, односно у области прерађивачке индустрије, занатских програма, различитих услуга…, преноси Танјуг.
