Недавно је Мирослав Лазански написао како је амбасадор САД у Србији одржао предавање у основној школи у Апатину и илустровао га слајдом на којем је „Србија без Косова”. Лазански се није запитао шта ће амбасадор у основној школи и ко га је тамо позвао, већ се бринуо за његову безбедност. Шта да је неки ученик, оправдано изнервиран, опалио шамар америчком амбасадору? Тако је одбрану државних и националних интереса Србије препустио неком основцу.
Поменути амбасадор, стручњак за осиромашени уранијум, подуже даје антисрпске изјаве. Једна од њих је и да би „Приштина и Београд требало да потпишу споразум о међусобном признању”. Да једнострано самопроглашена држава, 2008. године, са америчким тенковима, базом „Бондстил”, на територији Републике Србије, призна (одакле му та глупост) Србију, која је краљевина од 1217. године. И која је не само манастирима на Космету обогатила светску културну баштину, коју су варвари, уз НАТО помоћ, уништавали 2004. године, и која је и данас ограђена бодљикавом жицом, с њом и народ који ју је стварао и који данас не може да чита новине на свом језику. Ко о чему – он о „међусобном признању” и браћи Битићи. За њега не постоји воз у Грделичкој клисури, касетне бомбе у Нишу, мост у Варварину, зграда РТС-а (ни у Вијетнаму нису гађали радио-станице)…
Није овај амбасадор САД једини у свету који прича којешта, као необразован, позивајући се и на свог председника. Својевремено је Бил Клинтон, наредбодавац разарања Србије, рекао како не види проблем да се пресели Грачаница, ако је до ње Србима толико стало.
Пре неколико дана Бранко Радун је написао да би „победа Бајдена била поразна за Србе”. Бајден је био гласнији и од Клинтона да се разори Србија. Радун је написао да је он био „познат и по агресивним и расистичким антисрпским изјавама”. Што није навео макар једну, на пример ону: „Све Србе треба ставити у нацистичке концентрационе логоре. Срби су неписмени дегенерици, убице беба, месари и силоватељи.”
Србија би могла амбасадора да пошаље натраг (опозове), док не научи историју и да буде пристојан. Шта ће ако, недајбоже, Бајден победи на изборима? Да му приреди још један „топао дочек”?
Симон Симоновић, Београд
