Novosti online

О рехабилитацији Недића уз покличе царској Русији и Совјетском Савезу

С једне стране Тимочке улице, испред Вишег суда, комунисти и групица активиста за људска права, а преко пута радикални десничари. Између сукобљених табора ред полицајаца, ред новинара, ии понеки стражар Вишег суда у Београду… У таквом амбијенту, готово идентичном као и током претходних рочишта, јуче је настављен поступак за рехабилитацију Милана Недића, председника такозване Владе народног спаса у окупираној Србији 1941–1944.

Улични „претрес” допуњен је вербалним сукобом о „првој и другој Русији”: левичари су певали химну Совјетског Савеза и клицали у славу Црвене армије, на шта је група Недићевих присталица узвраћала покличем: „Живела, живела, царевина Русија” и махањем заставе Романових.

„Милан Недић”, „Милан Недић”, скандирали су десничари, на шта су њихови противници одговарали „фашиста” и „усташа” . А када су окупљени под стегом Недићеве Србије усташом назвали Јошку Броза, једног од предводника антифашистичког табора и унука Јосипа Броза Тита, он им је узвратио – подигнутим средњим прстом.

„С Павелићем се дружио, Хитлера је служио”, скандирано је с левице, док су опоненти узвраћали клицањем „Живела, живела Недићева Србија”. Екстремни десничари салвом погрда су се обрушили ии на издвојену групу из удружења „Жене у црном”, који су осим симбола своје невладине организације истакле и ЛГБТ заставу.

Оба табора су пред Виши суд стигла опремљена, тако да су вербални дуели одзвањали читавом улицом, а јасно су се могли чути и у самој судници, где је јуче сведочила Босиљка Кујунџић (88), данас монахиња Јевросима у манастиру Тројеручица. Она је говорила у Недићеву корист, тврдећи да је захваљујући њему спасена из логора Топовске шупе, а потом збринута у једној београдској породици. Пред судом је изјавила да је са мајком (која је одбила да се покатоличи) и петоро својих сестара из Сарајева 1941. после Ускрса транспортована у Србију. Биле су заточене у београдском логору Топовске шупе.

Претећи графити
На просторијама Нове комунистичке партије Југославије и СКОЈ-а јуче су осванули претећи графити, тврде у НКПЈ. Како претпостављају, поруке ’Смрт комуни. Збор’, ’Комунисти крај вам доћи мора, судиће вам омладина Збора’, ’Анти антифа’… исписали су активисти љотићевске омладинске организације „Збор”.

Из НКПЈ и СКОЈ-а наводе да је демолирана и табла са именом партије испред улаза и подсећају да су сличним претњама били изложени и средином 2014. године.

„После шест месеци, сестре и ја смо ослобођене, како нам је речено, на ургирање комесара за избеглице Недићеве владе Томе Максимовића. Милан Недић је тражио да се деца из логора сместе у домове Београђана”, устврдила је Босиљка Кујунџић. У наставку сведочења, истакла је да током тих шест месеци у логору није видела ниједног припадника такозване Недићеве страже, јер су Топовске шупе биле под искључивом командом Немаца. Иначе, према тврдњама појединих историчара, овај први логор на подручју Београда у Другом светском рату осигуравали су управо „недићевци”.

На јучерашњем рочишту, Зоран Живановић, пуномоћник предлагача рехабилитације, оспорио је записник о саслушању Милана Недића од 9. јануара 1946. године који је саставила Комисија за утврђивање злочина окупатора.

„Сматрамо да записник није валидан, јер не садржи ни потпис Милана Недића, а ни оних који су га саслушавали. Такође, у 14 наврата изостављена је изјава Недића. Осим тога према Правилнику о раду државне комисије за утврђивање злочина окупатора и помагача, она није била овлашћена да доноси никакве одлуке и оцењује ко је злочинац, већ само да води предистражне радње”, навео је Живановић, који је од суда захтевао да од Архива Србије затражи више од 1.600 страница докумената о боравку Недића у притвору, истрази и смрти.

Предлагачи рехабилитације јуче су одустали од предлога за сведочење проф. др Косте Чавошког и предложили да у наставку поступка буду саслушани историчар Владимир Сужњевић и избеглица из НДХ Вељко Ђурић. Следеће рочиште заказано је за 3. мај, а као сведоци за тај датум су предложени историчар др Бојан Димитријевић и тадашњи представник Управе исељавања Словенаца Никола Милованчев.

Александар Недић, праунук шефа владе окупиране Србије, после рочишта је изјавио да се како поступак одмиче све више „открива истина и обарају неке историјске предрасуде о Милану Недићу”.

„Не спорим да свако може да буде за или против рехабилитација, али Ивица Дачић или Александар Вулин као представници владе не би требало да се изјашњавају о томе, јер тиме могу директно да утичу на рад суда”, навео је Александар Недић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh