Министри одбране Зоран Ђорђевић и просвете Младен Шарчевић разговарали су о уступању појединих војних објеката државним универзитетима у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.
По овом плану, бивша касарна Филип Кљајић – Фића која се налази у ширем центру Ниша, требало би убудуће да се користи за повећане потребе факултета за студентима информатичких смерова и нових технологија.
Министарство одбране је саопштило да је објекат касарне Филип Кљајић из Мастер плана и законом заштићен, “што је до сада отежавало његову продају, пре свега због високе цене и немогућности дељења имовине.
Стављањем у функцију универзитета добиће се двострука корист – простор за развој ИТ сектора и несметана и лакша продаја околног земљишта где се ти објекти налазе, а за које су инвеститори веома заинтересовани.“
Намера министара је да касарна припадне Електронском факултету у Нишу. Ипак, стратегија развоја Електронског факултета усмерена је ка проширењу постојеће зграде на Градском пољу.
Зграда овог факултета најмодернији је високошколски објекат на југу Србије.
“На састанку са председником Владе Србије у Нишу и министрима, разговарали смо о доградњи вишенаменске ламеле у оквиру постојеће зграде Електронског факултета“- каже декан Електронског факултета проф. др Драган Јанковић.
“Планирана је и изградња Научно – технолошког парка. Међутим, према мојим информацијама, тај парк би требало да буде изграђен између Електронског факултета и студентске мензе на Градском пољу, у непосредној близини факултета. То је и логично због опреме коју користимо и која би требало да буде лоцирана на једној локацији. Такође, планира се на самом Електронском факултету и изградња Студентско-креативног центра.“
Према речима декана Јанковића, у овом тренутку могло би да се запосли 10000 програмера, да их имамо на тржишту рада.
Нажалост, Србија нема довољно стручњака овог профила. Вероватно је то разлог, што држава жели да инвестира, управо у образовање програмера и инжењера. То је у складу и са Акционим планом Владе Србије за развој ИТ сектора.
Простор бивше касарне може да се искористи као место где ће се вршити преквалификација људи средњих година за ИТ стручњаке и обучавање за управљање компјутерски вођеним машинама.
За разлику од Електронског факултета, остали државни факултети у Нишу имају доста проблема због недостатка простора. Факултет уметности тренутно изводи наставу у тешким условима, на више локација у Нишу.
Правни и Економски факултет деценијама деле исту зграду, а иста ситуација је са Машинским и Грађевинским факултетом.
Такође, у истој згради су деценијама смештени Факултет спорта и физичког васпитања и Факултет заштите на раду.
Филозофски факултет у Нишу који има 13 одсека, годинама захтева проширење, а због проблема са простором долазило је и до сукоба професора са различитих одсека.
Нишка градска управа нема информације о најновијој одлуци министара.
Представници града кажу да је објекат војни и да Министарство одбране може да донесе одлуку о њему, без консултација са челницима Ниша.
Ипак, верују да још увек није донета коначна одлука и да ће о будућој намени касарне Филип Кљајић бити обављене додатне консултације.
Након што су се у оквиру рационализације броја војних објеката, војници иселили из касарне Филип Кљајић, годинама се нагађа која ће бити нова намена зграде.
Било је најава да ће бити претворена у Војни музеј, чак се помињало да ће се у њу преселити Градска управа, Виши суд, Пореска управа или неке од нишких средњих школа.
За узврат, Град је требало да Војсци Србије обезбеди стамбене објекте за њене припаднике.
Сада се очигледно трага за новим решењима и новом наменом објекта који већ годинама зврји празан.
Kасарна Филип Кљајић је грађена по пројекту београдског архитекте Данила Владисављевића и њен први назив је био “Инжењерска касарна“. Изградња је почела 10. јула 1899. године.
Свечаном полагању камеља темељца присуствовали су краљ Александар Обреновић и његов отац краљ Милан Обреновић, ослободилац Ниша. Изграђена је у стилу неоромантизма.
Зграда припада групи највреднијих архитехтонских објеката у Нишу и од 1983. године је под заштитом државе.
Касарна је сачувана у скоро изворном стању, јер на згради нису вршене било какве значајније преправке.
Љ.П.
