Kožno oboljenje Laišmanijazu uzrokuje parazit koji ulazi u krvotok a koji se prenosi putem . Bolest dovodi do užasnih otvorenih rana, raspadanja slojeva kože i mekih tkiva, piše „Independent“.

Laišmanijaza je vekovima endemska bolest u Siriji. Nekada je bila poznata pod nazivom „Zlo Alepa“. Međutim, nakon izbijanja građanskog rata i migrantskih kriza, izbila je epidemija ovog zaboravljenog oboljenja, prenose mediji.

Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu PLOS je pokazalo da su stotine hiljada ljudi trenutno zaraženi ovom bolešću. Najveći broj potvrđene dijagnoze Laišmanijaze je kod ljudi koji borave u migrantskim kampovima ili su zarobljeni u ratnim zonama. Istraživanje je pokazalo da ima više desetina hiljada dijagnostikovanih pacijenata i širom Libije i Jemena.

„Videli smo veliki broj zaraženih u ratnim zonama i moramo hitno da ih izolujemo kako se ne bi ponovila situacija koju smo imali sa Ebolom u zapadnoj Africi pre dve godine“ rekao je Piter Hotez, dekan američke Nacionalne škole za tropsku medicinu i glavni istraživač časopisa PLOS.

Sirijski zdravstveni sistem je uništen ratom. Pacijenti su primorani da putuju i po 100 kilometara do najbliže bolnice, koje su polovično osposobljene, prenosi Independent.

Susedne zemlje,koje su primile milione izbeglica, su potvrdile epidemiju Laišmanijaze. U Libanu je u prethodnih 12 godina zabeleženo 6 slučajeva ovog oboljenja. Sada je prijavljen 1.033 slučaj Laišmanijaze. Više stotina pacijenata sa ovom dijagnozom se trenutno nalaze i u Turskoj i Jordanu.

Prema medicinskim stručnjacima, situacija u istočnoj Libiji je kritična sa povećanjem broja obolelih. U Jemenu, oko 10.000 novih slučajeva se prijavljuje svake godine. Stručnjaci upozoravaju da se bolest širi i po proju obolelih i po teritorijama koje prvi put beleže ovu dijagnozu.

Dr Valed Al-Salem iz Liverpula, izjavio je za MailOnline da se bolest proširila i na Irak, Liban, Tursku, a s dolaskom migranata čak i na države južne Evrope.

Doktor Valid je upozorio da se bolest širi „ujedom peščanog insekta, koji je mnogo manji od komarca, a da infekcija pokazuje simptome od dva do šest meseci nakon ujeda“.

SZO je saopštio da je Laišmanijaza spada u „zanemarene“ tropske bolesti. Pre rata je držana pod kontrolom suzbijanjem peščanih insekata ali da je od početka rata potpuno zapostavljena, pri čemu su ratni uslovi idealni za širenje ove bolesti.