• Novosti online

    Обрадовић: Београд не покушава да од УН издејствује одлагање пресуде Шешељу

    Извештајем који је Влада Србије припремила за Савет безбедности УН у коме се жали да јој је Хашки трибунал направио проблем предметом против троје радикала и са њим повезаним случајем против Војислава Шешеља, Београд не покушава да одложи изрицање пресуде лидеру радикала које је заказано за 31. март, каже за „Политику” Саша Обрадовић, правни заступник Србије пред трибуналом у случају Шешељ.

    „Не може Савет безбедности да одложи изрицање пресуде јер не може политички орган као што су УН да се меша у рад суда. Уједињене нације јесу основале Хашки трибунал, али му не могу наредити како ће поступати у неком предмету. То је ипак ствар суда”, објашњава Обрадовић који је аутор владиног извештаја.

    Реч је, каже наш саговорник, о редовном шестомесечном извештају који Србија подноси СБ УН. Наиме, сваких пола године у Њујорку се расправља о завршној стратегији рада трибунала и његовим резултатима.

    „Ово правно нема везе са поступком пред трибуналом. Сваких пола године заједно са чланицама СБ дискутујемо о ономе што сматрамо важним, о нашој сарадњи као државе са трибуналом и о проблемима које евентуално имамо у тој сарадњи. То је редовна процедура и расправа ће бити почетком јуна ове године”, каже Обрадовић.

    Србија, како наглашава, подноси извештај Савету безбедности шта се дешава у сарадњи са трибуналом без обзира на то да ли је неко Београд пријавио СБ или не. Подсећамо, трибунал се раније жалио овој институцији на Србију, а средином фебруара запретио је нашој земљи да би Савет безбедности, уколико српске власти одмах не ухапсе троје радикала (Вјерицу Радету, Петра Јојића и Јову Остојића), оптужене због утицања на сведоке и ометања правде у поступку против Шешеља, морао да предузме даље мере.

    Међутим, и Србија се жалила Савету безбедности на трибунал и то неколико пута. Како за наш лист каже Обрадовић, Београд је указивао на селективност резултата рада трибунала.

    „Ми имамо став према трибуналу и његовом раду уопште, а не само у предмету Шешељ. Има ту више предмета којима нисмо задовољни. Ја сам рекао пред СБ да су у сваком поступку у коме је дошло до масовних злочина према српском народу на простору бивше Југославије, а који су препознати као масовни злочини и од претресног већа, у свим таквим случајевима оптужени ослобођени од одговорности због недостатка доказа. То је већ нека врста објективног показатеља како ради Хашки трибунал”, оцењује Обрадовић.

    У време ових жалби председник суда је био Теодор Мерон и он се, како каже Обрадовић, на неки начин сложио са тим у расправи пред Генералном скупштином. Судија Мерон је рекао да се мора имати у виду да се трибунал бави само највишим случајевима те да није у могућности да доведе до пуног баланса правде и правичности па је зато јако важно регионално гоњење и кажњавање извршилаца кривичних дела. То би требало да доведе до тога да се за извршење таквих кривичних дела отварају поступци у БиХ, Хрватској, на Косову.

    Дакле, закључује Обрадовић, Мерон је признао немоћ трибунала. Уосталом, како каже, најбољи доказ за то је оснивање новог суда у Хагу који ће се бавити злочинима ОВК.

    „То је објективан показатељ да трибунал у том погледу није испунио своју сврху. Јер да јесте овај нови суд не би био потребан”, закључује Обрадовић.

    Премијер Србије је, подсећамо, упутио протестно писмо председнику Механизма Међународног кривичног трибунала у Хагу Теодору Мерону због непримереног односа овог суда према нашој земљи али и због смрти хашког осуђеника генерала Здравка Толимира. Трибунал се, како је оценио министар правде Никола Селаковић, према нашем представнику Саши Обрадовићу на рочишту у вези са предметом троје радикала, понашао бахато и осионо. Он је напоменуо да Србија није погребна служба алудирајући на десет наших држављана – хашких осуђеника који су умрли у ћелијама у Холандији, али и у затворима у другим државама где су служили казне. Србија је тражила да Хаг одговори и због чега се оглушио о њен захтев да Толимир буде привремено пуштен на лечење у нашој земљи, али одговор није добила.

    У јавности се често спекулише да није случајно то што је Хаг „темпирао” датум изрицања пресуде лидеру радикала Војиславу Шешељу усред предстојеће изборне кампање у Србији. Али, у Хашком трибуналу наглашавају да је још крајем 2015. године, када избори у Србији нису још били најављени, овај суд саопштио да ће изрицање пресуде Шешељу уследити до априла 2016.

    „По статуту суда искључиво судије одлучују о питањима у вези са предметом. Влада Србије је знала да ће пресуде Војиславу Шешељу, али и Радовану Караџићу (заказана за 24. март) бити изречене до краја марта”, кажу у Хагу.

    У трибуналу подсећају да су од Владе Србије тражили да се до 15. марта извести веће о евентуалним потешкоћама хапшења лидера радикала.

    Да Влада Србије треба да се обрати Савету безбедности УН у вези са невољама које јој створа трибунал, говорио је за „Политику” адвокат Зденко Томановић почетком априла прошле године, када је вођена полемика да ли лидер радикала треба да се изручи Хагу.

    Томановић је упозоравао да ако Влада Србије заиста верује да одлука трибунала угрожава стабилност земље, онда не треба да изручи Шешеља Хагу. Казао је да правно упориште за такву одлуку може да се нађе у Повељи УН, као и у многобројним конвенцијама. Постоје ситуације када је државама дозвољено да не испуне међународне обавезе и да прекрше међународно право, нагласио је Томановић, који је заступао Слободана Милошевића у Хагу.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com