Analize I Kolumne

Од државе Политици трг, РТВ зграда од 15000 квадрата, а Радио Нишу катанац

302671ba6c.jpeg

 

“Ми који радимо у „Политици” волимо да мислимо да овај лист представља важну националну установу“ поручила је Љиљана Смајловић председница Удружења новинара Србије (УНС) и главна уредница Политике.

Са њом се сложила и Скупштина града Београда, чији су одборници донели одлуку да се трг на углу Македонске и Цетињске улице назове Трг „Политика”.

Једина дилема је, ко је за то заслужнији, да ли Драган Бујошевић, Драган Јањић, председница УНС-а или Хаџи Драган Антић.

Љиљана Смајловић која је заједно са својим партнерима из Медијске коалиције била заговорник изласка државе из медија, беспоговорне приватизације свих медија и неолибералног концепта, када се дошло до њене новине, променила је став.

Пише  председница УНС-а да је неприхватљиво “непријатељско преузимање, не мислим само на Родиће и „Курире” већ и на ражаловане шефове ЦИА и швајцарске фирме“.

Када су били у питању други медији, председница УНС-а није имала ништа против да највеће регионалне и локалне медије откупе њихови директни тржишни конкуренти, разни Родићи и Радоице, оф шор компаније из Швајцарске, Кипра или разних острва.

Истог дана, када је Политика добила заслужено признање, Игор Мировић је у свом експозеу навео да ће један од приоритета нове Покрајинске владе бити и изградња зграде за Радио-телевизију Војводине.

Нова зграда и телевизије и радија биће на месту старе, на површини од око 15.000 квадрата.

И та вест је обрадовала све пријатеље плурализма медија и слободе изражавања.

Али шта даље? Постоји ли у Србији још нешто потребно, значајно и важно осим Новог Сада и Београда, осим РТВ, РТС, Радио Београда, Политике, новосадског радија?

Постоји ли четири милиона људи који живе јужно од Београда?

Шта они добијају, осим обавезе да плаћају претплату из које се финансирају 4 канала Радио Београда и 4 канала новосадског радија, обезбеђују астрономске плате београдским и новосадским тв звездама и звездицама?

Пример Ниша, другог или трећег града по величини у Србији показује сву недоследност српске политичке и медијске елите која не види даље од круга двојке док ужива у својој бахатости и раскошу, док јој остатак, поготово југ и исток земље, доживљавају медијску, еконономску и демографску катаклизму.

Радио Ниш је угашен јер наводно Србија мора да штеди, иако је имао 100 пута мање радника и трошкова од РТВ-а. Уместо 70 рођендана који је требао да прослави ове године, Радио Ниш који је уз Радио Београд био најстарији српски електронски медиј, добио је само катанац.

Исту судбину, гашење без милости доживели су и Радио Лесковац, Радио Пирот, Радио Пожаревац, Радио Параћин, Радио Ћуприја …

Српска држава се претворила у напредног, неолибералног Робин Худа. Она уз помоћ претњи и извршитеља отима претплату девастираним општинама сиромашног југа и тај новац усмерава ка богатој престоници и развијенијем северу земље.

novostidana.rs

Милан Петковић

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh