Корбевац је живописно село у близини Врањске Бање из кога планински пут води према туристичком центру на Бесној кобили и даље према Босилеграду.
Поменути пут се зове „Руски пут“ јер су га изградили Кубански Козаци, утекли из Русије после Октобарске револуције.
Око пет хиљада Козака је градило пут кроз врлети, уз Корбевачку реку и даље, од 1921. до 1925. године, о чему сведочи и споменик подигнут градитељима преминулим током рада.
Дуж Руског пута се нижу села, од моравског Корбевца, преко Себеврања, Клисурице и Несврте, до Криве Феје на 1 300 метара надморске висине.
Миграције становништва у време модернизације и индустријализације земље су овде оставиле трага.
У Себеврању је број становника са више од 450 пао на неколико десетина, у Несврти се догодило готово исто, Клисурица је некада имала шестсто становника, а сад мање од сто.
У Корбевцу, добро саобраћајно повезаном с Врањем и у плодној долини Јужне Мораве, демографска кретања су била нешто другачија.
После пада броја становника од Другог светског рата (око 870) до осамдесетих година прошлог века (око 600), број становника почиње лагано да расте, до седамсто.
У Кривој Феји је број становника опао са близу хиљаду осамсто на испод осамсто.
О демографији Корбевца и околних села, обавили смо разговор с директором овдашње Основне школе „Краљ Петар I Ослободилац“.
Иван Стошић, директор Школе, иначе професор физичке културе, упознаје нас с организацијом установе на чијем је челу.
„Основна школа ,Краљ Петар I Ослободилац` се састоји од матичне школе у Корбевцу где ученици похађају наставу од првог до осмог разреда.
У издвојеном одељењу у Кривој Феји, такође се одвија настава у свим разредима.“
„Имамо и издвојено одељење у селу Паневље где постоји други, трећи и четврти разред, а прваке ове године нисмо уписали.
У Клисурици наставу похађа само један ученик у првом разреду, а у Себеврању само један ученик у четвртом разреду.“
„Некада је постојало издвојено одељење и у селу Гнојиште под Бесном кобилом, али тамо више нема деце и школа не ради од 2000. године. Остало је само неколико живих кућа са старачким домаћинствима.“
Колико ученика похађа вашу школу? Да ли број ученика опада?
„Ове школске године, имамо укупно 108 ученика, највише у Корбевцу и Кривој Феји.“
„Број ученика је од 2005. године био стабилан више година. Имали смо од двадесет до 45 првака сваке године, укупан број ученика се кретао између 120 и 170.“
„Од уписа 2015. године, број уписаних првака и укупан број ученика почиње да опада.“
„Издвојено одељење у Несврти је престало с радом 2015. године, очекујемо да буде обновљено јер има деце предшколског узраста. У селу Липовац, школа не ради од 2009. године, али и ту очекујемо неколико ђака наредних година.“
„На дужи рок гледано, број ученика је опао у већој мери. Основна школа у Кривој Феји је била самостална школа до 1989. године. У Кривој Феји је, рецимо, 1985. године било 430 ученика, заједно с издвојеним одељењима у Несврти и Гнојишту.“
Има ли исписа ученика због пресељења у друге градове или иностранство?
„Не, није био случајева да се ученици одселе, али имамо досељене ученике. Прошле године се пет ученика доселило у Корбевац и два ученика у Криву Феју.“
„У Кривој Феји се налази рудник олова и цинка ,Грот` и број становника Криве Феје, па и број ученика, зависе од рада рудника.
Некада је у Кривој Феји живело много рудара који су се ту доселили из читаве бивше Југославије, нарочито из Тузле и других делова Босне, као и Албанаца.
Очекујемо нова запошљавања у руднику, а то ће довести и до пораста броја ученика.“
„Писали сте о чињеници да ове школске године нема ђака првака из Корбевца.
То је тачно, али разлог је у томе што смо прошле године имали неколико превремених уписа.
Да су та деца уписана у школу према свом узрасту, имали бисмо прваке и у Корбевцу ове године.“
Број ученика опада. Колико имате запослених и има ли вишкова?
„Не, немамо вишкова запослених. Природни одлив запослених је бржи од опадања броја ученика.“
„Број запослених се стабилизовао на 45.“
Заинтересовани речима директора, посетили смо и издвојено одељење Школе у Кривој Феји.
Морамо признати да смо били пријатно изненађени изгледом овог планинског села.
Како смо прилазили Кривој Феји, возећи се квалитетним, али уским и кривудавим планинским путем кроз букову и борову шуму, очекивали смо забито сиромашно село које одумире.
Такву слику смо, на жалост, видели приликом ранијих посета сличним местима.
Крива Феја изгледа сасвим другачије.
Велики самачки хотел за рударе, куће у којима, очигледно, неко станује, а зграда школе – нова и врло квалитетно изграђена.
На путу велики камиони бугарске регистрације.
Слађан Ристић, професор техничког и информатичког образовања у Кривој Феји, говори нам о раду овдашње школе.
„Сада у Кривој Феји имамо око 45 ученика. Претходних година је било око седамдесет ученика, а некада и преко двеста.“
„Оно што одржава број ученика у Кривој Феји је рад рудника ,Грот`.
Рудник запошљава око четиристо радника, од којих део станује у Кривој Феји, а део путује аутобусом на посао из Врања или из околних села.
Власник рудника је из Јагодине, а производ, концентрат руде олова и цинка, извози се у Бугарску.
Последњих година нема исељавања из Криве Феје, а има повратника.“
Видимо нову школску зграду?
„Прошле године је завршена школска зграда, а пре неколико дана је и званично примљена на употребу.
Стара школска зграда је била монтажна зграда која се 2012. године урушила под теретом снега. До 2017. године смо били гости рудника, а сада смо у новој школској згради, наменски изграђеној.
Притом је сеоски задружни дом искоришћен за фискултурну салу, а остало је изграђено из темеља.“
Када би у сваком селу у Србији постојало предузеће које ради, можда нам села не би остајала пуста.
Корбевац, октобар 2018. године
Љубомир Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Врање. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
