Novosti online

Одакле је ваш завичај?

„Молим вас, угасите господина”, командовао је режији у недељу у 21 на РТС 1 Слободан Шаренац, водитељ новог такмичарског шоуа „Играј за завичај”. У овом својеврсном квизу учествују по четири мудрице из четири града у Србији. Зашто мудрице? Зато што имају папир који то и доказује! Прошли су Менсине тестове и специјалне тестове меморије.

Они бране боје свога града и у бројним рубрикама одговарају на чудна питања, чиме потврђују моћ запажања и добру концентрацију. А то што гледаоци нису чланови Менсе, ником ништа. Јер они имају прилику да уживају у народној музици којом обилује ова емисија, и то баш у недељу када се у 17 часова на истом каналу приказују „Најлепше народне песме” и „Кухиња мога краја”, у којој се неретко развије колце у дворишту домаћина.

Да се разумемо, нико нема ништа против народне музике, сем ако она није у сврху подилажења најширој публици и подизања рејтинга. Јер да није тако, не би ономад пренос Новогодишњег концерта из Беча био спакован на други програм.

Елем, сва је срећа што је Слободан Шаренац бивши спортиста који на плећима може да изнесе и „Шареницу” суботом и недељом пре подне и ову нову емисију, па чак и да запева, онако за своју душу. Тако да му није за замерити што је певача Славка Бањца питао „Одакле је ваш завичај?”.

У време када је био можда највећа ТВ звезда на простору СФРЈ, Мића Орловић је или био спикер у Дневнику (на почетку каријере) или водитељ квиза. Једном недељно. Тако су се правиле и чувале звезде. А то што, после одласка у пензију, никоме није било потребно његово искуство и знање прича је о нашем менталитету. И о томе како погрешно верујемо да су сви људи лако заменљиви. Дакле, не трошите толико Шаренца, боље да вам дуже траје. Одвојили сте га од његове природне средине, спортског новинарства и коментарисања кошаркашких утакмица, па сад мора да ради у три смене. Није ни чудо што је у недељу отпевушио рефрен песме „Ради у руднику и живот му није лак…”.

Нека од питања у емисији „Играј за завичај” гласе: колико је девојака у фолклорном ансамблу имало цвет заденут са леве стране; колико планинара је имало јакне; колико је било хармоника на крају наступа тамбурашког оркестра?

То се зове, што се гледалаца тиче, непотребно знање. Јер у квизовима смо навикли да или нешто ново научимо или проверимо своје знање. Овде, ни једено ни друго? Мора се признати да је емисија визуелно модерна и ефектна, да су могућности графичке обраде максимално искориштене и да је повремено врло лепо укомпонована слика у слику… Дечачки шарм Микија Перића, човека са терена, спречава да нам се заврти у глави од бројних рубрика.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh