Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Под­го­ри­ца – Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре Цр­не Го­ре од­би­ло је зах­тев за об­но­ву Ње­го­ше­ве ка­пе­ле на Лов­ће­ну, ко­ју је под­нео пред­сед­ник удру­же­ња „По­крет сло­бо­да на­ро­ду” Бо­шко Ву­ки­ће­вић. Он је са­оп­штио да га је Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре оба­ве­сти­ло да је пе­ти­ци­ја од­би­је­на, уз обра­зло­же­ње о „ну­жно­сти за­шти­те ма­у­зо­ле­ја као кул­тур­ног до­бра”.

„Мо­рам ис­та­ћи да ни у јед­ном де­лу тек­ста сво­је пе­ти­ци­је ни­сам по­ми­њао угро­жа­ва­ње ма­у­зо­ле­ја, ње­го­во евен­ту­ал­но уни­ште­ње или из­ме­шта­ње. Уоп­ште, сма­трам да спо­ме­ни­ке, из би­ло ког пе­ри­о­да они по­ти­ца­ли и би­ло ко­ју иде­о­ло­ги­ју они за­сту­па­ли, не тре­ба укла­ња­ти ни­ти уни­шта­ва­ти. Они су све­до­чан­ство јед­ног вре­ме­на”, об­ја­шња­ва Ву­ки­ће­вић. „Што се ти­че ка­пе­ле и ма­у­зо­ле­ја – ваљ­да је Лов­ћен до­вољ­но ве­ли­ки да има про­сто­ра за обе гра­ђе­ви­не? А Ње­го­шу је сва­ка­ко ме­сто у ка­пе­ли, јер та­ко гла­си ње­го­ва по­след­ња же­ља. Од­би­ја­ње мо­је пе­ти­ци­је од стра­не Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре сма­трам још јед­ним гру­бим ре­жим­ским угро­жа­ва­њем пра­ва гра­ђа­на на сло­бод­но и де­мо­крат­ско из­ја­шња­ва­ње.”

Ву­ки­ће­вић је за сво­ју пе­ти­ци­ју до­био по­др­шку не­ко­ли­ко хи­ља­да гра­ђа­на.

„На­рав­но, не га­јим илу­зи­је да би вла­да има­ла по­зи­ти­ван став пре­ма та­квој пе­ти­ци­ји, али у вре­ме­ни­ма же­сто­ких на­ср­та­ја ре­жи­ма на имо­ви­ну пра­во­слав­не цр­кве у Цр­ној Го­ри сма­трам да би би­ло од из­у­зет­не ва­жно­сти да на­род ма­сов­но по­др­жи ова­кву вр­сту зах­те­ва”, ка­же Ву­ки­ће­вић.

Он опо­ми­ње на то да елек­трон­ски фор­му­лар ко­ји је вла­да по­ну­ди­ла као мо­гућ­ност за ор­га­ни­зо­ва­ње ра­зних пе­ти­ци­ја не ну­ди до­вољ­но про­сто­ра за обра­зло­же­ње пе­ти­ци­је.

„Про­клет­ство са Цр­не Го­ре не­ће се ски­ну­ти све док се не вра­ти Ње­го­ше­ва цр­ква на Лов­ће­ну”, по­ру­чио је не­дав­но и ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је. „И да­нас су мо­шти ње­го­ве на рас­пе­ћу. Ено га утам­ни­че­ног у оном зин­да­ну па­ган­ском, ва­пи­је сво­јим Цр­но­гор­ци­ма да га вра­те у ње­го­ву цр­кву, да об­но­ве цр­кву Све­тог Пе­тра Це­тињ­ског, ње­го­вог стри­ца, да би он ски­нуо про­клет­ство са Цр­не Го­ре.”

Ка­пе­ла је сру­ше­на у ле­то 1972. го­ди­не де­кре­том та­да­шње ко­му­ни­стич­ке вла­сти ка­ко би усту­пи­ла ме­сто ма­у­зо­ле­ју ко­ји је про­јек­то­вао Иван Ме­штро­вић. Пе­тар Дру­ги Пе­тро­вић са­гра­дио је 1846. го­ди­не цр­кву на Лов­ће­ну по­све­тив­ши је свом, та­ко­ђе слав­ном стри­цу Пе­тру Пр­вом, по­то­њем Све­том Пе­тру Це­тињ­ском. Пет го­ди­на ка­сни­је, вла­ди­ка и пе­сник те­ста­мен­том је оста­вио ама­нет да у тој цр­кви бу­де са­хра­њен. Же­ља му је ис­пу­ње­на че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је, јер је у да­ни­ма ка­да се Ње­гош упо­ко­јио 1851. го­ди­не, на Лов­ће­ну вла­да­ло стра­хо­ви­то не­вре­ме, па је, по ну­жди, при­вре­ме­но са­хра­њен на Це­ти­њу.