Главна и одговорна уредница листа „Политика” Љиљана Смајловић није увредила оснивача и власника „Курира” Радислава Родића, тиме што је „Политика” 15. октобра прошле године на насловној страни објавила текст „’Политика’ и непријатељско преузимање”. Решењем Вишег суда у Београду, као неоснована одбијена је жалба коју су Родићеви адвокати поднели на решење Првог основног суда којим је тужба власника „Курира” против Смајловићеве – одбијена. Овом одлуком Вишег суда, одлука првостепеног суда постала је правоснажна.
Родић је сматрао да му је нанесена увреда следећим делом овог текста, који је потписало уредништво нашег листа:
„У кампањи која је започела простачким СМС-ом оснивача ’Курира’ Раје Родића, правоснажно осуђеног на две године затвора и шест година забране обављања свих дужности у вези са располагањем, управљањем и коришћењем туђе имовине, доминира теза да је ’Политика’ тобож на ’буџетским јаслама државне помоћи и да су запослени нека врста државних чиновника који плате добијају из буџета државе Србије’.”
Суд сматра да је тужилац несумњиво дужан да трпи изношење критичких мишљења која се односе на резултате његовог рада, без обзира на то да ли се осећа повређеним изношењем тих мишљења
Као споран, Родић је поменуо и део у ком се каже:
„Будући да смо уверени да Раја и његова деца имају кураж за ситне сплетке, али не и способност да сами преузму компанију попут ’Политике’, сматрамо да су државни органи дужни да објасне који су политички и финансијски моћници изабрали Родића за своје подизвођаче.”
Иако се наводи у предметном тексту који се односи на приватног тужиоца (Родића прим. аут.) као јавну личност која се, такође, бави делатношћу у вези са јавним информисањем, могу окарактерисати као оштри и претеривање, по оцени овог суда не представљају прекорачење границе постављене чланом 10 Европске конвенције за заштиту људских права и слобода, која је саставни део домаћег законодавства. С тим у вези, правилан је закључак првостепеног суда да дело које је предмет оптужбе није кривично дело увреде, наводи се у одлуци Вишег суда.
Другостепени суд је у образложењу решења написао да су наводи Родићевих адвоката који су у жалби истицали да је деловима текста на „најдиректнији могући начин речено да је простак, сплеткарош и неспособњаковић” уредница „Политике” омаловажила и понизила Родића – неосновани.
Првостепени суд је за своју одлуку којом је одбио приватну кривичну тужбу против Љиљане Смајловић због кривичног дела увреде, дао јасне, довољне и уверљиве разлоге. Коначно, из одредбе Закона о јавном информисању и медијима произилази да је тужилац несумњиво дужан да трпи изношење критичких мишљења која се односе на резултате његовог рада, без обзира на то да ли се осећа повређеним изношењем тих мишљења.
У овом поступку Љиљану Смајловић заступала је Адвокатска канцеларија Томановић.
