• Gradovi

    Одбијена тужба Сокоја против СББ-а

    Кабловски оператер СББ не дугује Сокоју на име ауторских права три милијарде динара, већ 250 пута мањи износ, одлучио је Привредни апелациони суд у Београду и тиме потврдио ранију пресуду. Тако ће организација која штити ауторска права од СББ-а добити тек нешто мање од 12 милиона динара. Ово је епилог четворогодишњег спора који је Сокој покренуо сумњајући да је СББ од 2012. до краја 2014. достављао фалсификоване податке о броју претплатника и на тај начин обрачунавао знатно нижу накнаду за реемитовање музичког дела чије ауторство штити Сокој.

    Док у СББ-у пресуду виде као најбољи аргумент да не послују мимо закона, у Сокоју најављују да ће правду тражити и пред Врховним касационим судом, како би покушали да процес врате на почетак.

    – Пресуда је потврда да се СББ понашао законито и професионално у односу на обавезе према Сокоју. Првостепену пресуду потврдио је и Апелациони суд, тако да је одлука постала правоснажна. Све што СББ има да плати је 0,3 одсто тужбеног захтева, при чему таква одлука суда није резултат нашег пропуста, већ грешке у фактурисању Сокоја. Тиме је коначно стављена тачка на неосноване нападе Сокоја и дугих ’заинтересованих’ лица против СББ-а, очигледно срачунатих на нарушавање угледа који уживамо код својих претплатника – каже за „Политику” директорка за односе с јавношћу Јована Лукић и додаје да је у „току координисана акција различитих државних тела против ’Јунајтед групе’, у оквиру које послује СББ”.

    Међутим, директор Сокоја Дејан Манојловић сматра да је Привредни апелациони суд погрешио у тумачењу једног члана уговора који су склопили са овим кабловским оператером. У пресуди у коју је „Политика” имала увид стоји да након што оператер обрачуна и плати накнаду ауторска агенција не може накнадно мењати њен износ.

    – То тумачење је истргнуто из контекста и као такво супротно Закону о ауторским и сродним правима. Одатле произлази да, уколико је неко успео да вас до одређеног датума у месецу држи у погрешном уверењу, након тога вам ништа не дугује – додаје Манојловић.

    Одлуку да поднесу тужбу донели су, објашњава наш саговорник, након што су од Регулаторне агенције за електронске комуникације (Рател) добили извештај да СББ спада у групу оператера чији број претплатника није усклађен са оним што су доставили Сокоју.

    – С обзиром на то да смо истовремено приметили и да нам већу накнаду за ауторска права уплаћују други, далеко мањи кабловски оператери, посумњали смо у истинитост података СББ-а, након чега смо их и тужили – додаје Манојловић.

    Међутим, представници Ратела нису сведочили у овом случају, позивајући се на чињеницу да је реч о поверљивим подацима. А који је податак за кабловског оператера пословна тајна – одређује он сам, на основу Закона о тајности података, и то назначава у извештају који шаље Рателу. Њихово објављивање могуће је, између осталог, и уколико то затражи државни орган. Међутим, у овом случају првостепени суд, што је после потврђено и у апелацији, одбио је да достави решење којем би се Рателу наложило достављање података о броју претплатника СББ-а.

    А почетком прошле године против пет директора СББ-а поднета је кривична пријава због сумње да су власницима дечјих ТВ канала Ултра и Мини Ултра за три године уплатили два милиона евра мање на име накнаде за емитовање програма. Опет је посреди била сумња да је број претплатника СББ-а био за неколико стотина хиљада већи него што је приказивано у предрачунима. Привредни суд је у првом и другом степену захтев одбацио као неоснован, па је адвокат Бранко Павловић затражио ревизију ове, иначе правоснажне, пресуде.

    Да ли број претплатника може да буде пословна тајна једна је од најчешћих полемика које се воде између кабловских оператера и медијских стручњака. Док први тврде да је реч о пословној тајни, други сматрају да је реч о податку од јавног интереса.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com