Од нашег извештача
Рио – Пале су и Американке, Србија ће играти у финалу Олимпијских игара у Рију! Чудесан меч у пет сетова, под сводовима „Мараканазиње”, добиле су пуленке Зорана Терзића, које су имале снаге, знања и храбрости, да у најтежим тренуцима савладају светске шампионке. Сребро је обезбеђено, јуриш на злато!
Меч је обиловао узбуђењима. Рано је Терзић узео тајмаут у првом сету, а онда је Србија заиграла знатно боље и држала предност до резултата 16:14. Од тог тренутка, нажалост, све је прешло на страну Американки. Чврстим блоком и све сигурнијим сервисом (после доста грешака), изабранице тренера Карча Кираља стекле су три поена предности (21:18), довољно за мирну завршницу. Импресивно је у овом периоду играла тамнопута Акинрадево (пет поена).
Већ почетком другог периода, пуно боља игра Србије. Рашићева и Бошковићева низале су поене до 8:4. После блока Стевановићеве, било је и 15:10. Покушавале су Американке да се врате, пришле на три поена заостатка (17:14), али је један добар „челенџ” Зорана Терзића, чини се већ тада угасио последњу наду противница да могу до преокрета. Сет су завршиле Стевановићева и сјајним сервисом Огњеновићева, а за крај су још неки „плотун испалиле” Михајловићева и Бошковићева.
У истом ритму, Србија је отворила и трећи сет. Почело је блоковима Михајловићеве, настављено ас сервисом Стевановићеве, а мајсторице Рашићеве и Огњеновићеве донеле су убедљивих 8:1. Реаговао је Кираљ тајмаутом, али и публика у „Мараканазињи” подршком нашим одбојкашицама. Орило се „оле, оле, оле, оле, Сервиа, Сервиа…”. Било је и 13:7 за Србију, а у завршници ипак неизвесност, јер су Американке смањиле грешке и на крилима резервног коректора Карстен Лоу пришле на два поена заостатка (22:20). Реаговао је Терзић тајмаутом, а онда и Михајловићева са две сјајне акције, за сет лопте (24:20). Искоришћена је друга, после сервис грешке Кристе Хармото-Дицен.
Од почетка четвртог сета, са Робинсоновом и Лоу у постави, Американке су заиграле чврсто у одбрани, давши до знања Србији да се неће тако лако опростити од олимпијског финала. Све време имале су предност (7:4, 10:6, 14:8…), покушавао је Терзић изменама, саветима, желео да наша селекција врати игру из другог и трећег сета, али је Америка деловала чврсто. Отишло се у пети сет.
А на почетку тај-брејка, заблистала је леворука Карста Лоу. Била је нерешива енигма за наш блок и одбрану, да би при вођству Американки од 5:3, Терзић узео први тајмаут. Пропустиле су наше одбојкашице неколико прилика за изједначење, што су искористиле Американке и повеле у завршници 11:8.
Онда је стигла прва шанса за преокрет, после импресивног поена, сјајних одбрана и контре Тијане Бошковић (11:10). Тајмаут је узео Кираљ. Осетио је да се страх увукао у кости његовим играчицама, што је потврдила Лоу, па је Србија изједначила – 12:12, на одушевљење публике у „Мараканазињи”. У општем делиријуму, Рашићева је одсервирала ас, за прво вођство 13:12.
Нажалост, после тајмаута Американки, уследила је сервис грешка (13:13), да би истом мером узвратила и Адамс. И онда је уследио последњи поен, који ће сигурно ући у историју српске одбојке. Снажно и храбро је сервирала Бошковићева, а после пасивног блока у контри је послала неодбрањиву „бомбу” за победу вредну финала 31. летњих Олимпијских игара у Рију.
Терзић: Испуњен сан многих генерација
Рио – Зоран Терзић је био на мети свих оних који су се пуна срца радовали тријумфу. Изливи радости, који ломе ребра, нису сметали селектору. У једном тренутку, петорица најближих сарадника, скочила су на њега. На питање да ли је повређен после свега, одговорио је:
– Није страшно, сад ништа није страшно – рекао је Терзић који је пустио сузу радосницу.
После овакве победе, амбиције су огромне.
– Бићемо спремни за финале. Нећемо још да причамо и размишљамо о круни. Ова генерација може још много тога да покаже и пружи. Ово што су урадиле против Американки и уопште на Олимпијским играма је феноменално. То је нешто, што без обзира на очекивања, представља успех на који нисмо навикли. Финале Олимпијских игара је био сан многих генерација. Сада се и испунио – додао је селектор који ће у суботу, после деценије и по на клупи репрезентације, европским и светским медаљама додати и олимпијску.
На питање да ли се већ спрема за балкон у Београду, Терзић је рекао:
– Неки од нас су били на балкону и знамо како то изгледа. То не може да се купи новцем, ниједна премија, ниједна награда државе, или Савеза не може да ти да тај осећај, као долазак на балкон. То је за сва времена. Сећамо се 2006. и повратка из Јапана и дочека десетина хиљада људи. Та љубав коју смо осетили је незаборавна.
Боричић испунио обећање
Рио – Још док је био председник Одбојкашког савеза Србије, Александар Боричић, сада први човек Европске одбојкашке конфедереције (ЦЕВ), обећао је медаљу одбојкашица у Рију и финале против Бразилки. Прво обећање је испуњено. Друго није, пошто је домаћин елиминисан.
– Била је тешка утакмица. Американке су изузетно квалитетна и школована екипа и није лако играти против њих. Међутим и ми имамо квалитет. Доста су млађе наше девојке и немају искуство играња овако важних мечева, али се надам да ће га у будућности стећи и одиграти још много великих мечева. Било је успона и падова, али победама против Кине, Русије и САД, верујем да су ове девојке потврдиле класу и постале нове владарке планетарне одбојке. Ово је одлична година за одбојку у Србији и пре него што дођемо до краја турнира у Рију. Мислим да у финалу можемо још много боље.
Није био изненађен Боричић тиме што је домаћа публика била на страни наших одбојкашица.
– Кад играмо у Бразилу, сви Бразилци су наши! Они препознају Србију као нешто своје и зову нас европским Бразилцима. То и нама прија… Хвала им на подршци.
Малешевић: Веровале и успеле!
Чак 60 пријема имала је у мечу против Американки чудесно храбра Тијана Малешевић. Још једна девојка којој су Игре у Рију прво такво искуство, веровала је у победу:
– Од почетка смо их исувише респектовали. Знали смо колико су добре, јер смо изгубиле у групи од њих. Међутим, вратиле смо се, одиграле фантастично, као и против Русије. Проблем је што смо се до четвртог сера мало истрошиле, па нам је било потребно да се вратимо у меч. Што се тиче моје игре, видели сте да сам била задужена за пријем. На почетку то није било баш најбоље, али сам у завршници стекла сигурност. Све девојке су одиграле фантастично, оставиле смо срце на терену. У петом губиле, али нисмо одустајале. Веровале смо, бодриле се и успеле!
Михајловићева: Идемо по злато!
Поново је прави мали рат са Американкама водила Бранкица Михајловић, која је до краја меча уписала 23 поена.
– Најбољи смо најбољи… – певала је прилазећи новинарима у микс зони. – Видели сте како игра један тим, прави колектив. Ова екипа је морала да дође до финала. Заслужили смо то. Цело лето смо се спремали за ово, не само ових дванаест девојака, већ и оне које су остале у Србији, а које су исто тако сјајне. То заједништво, та енергија и атмосфера, заслужни су за овај успех. Биле смо храбре, а то је недостајало Американкама у финишу. Нећемо стати овде. Идемо по злато!
Стевановић: Бог нас је погледао
Било је тешко одбојкашицама Србије да пронађу речи после историјске победе против Американки. Јована Стевановић, дебитанткиња на Олимпијским играма, признала је да је наш тим имао и мало среће:
– Изван себе сам. Бог нас је погледао. Ово је шок за све. Припреме су биле тешке, али нас ништа није могло припремити за овако велику ствар, каква је полуфинале олимпијског турнира. Страх је био присутан и код ривалки, то се осетило. Показали смо да смо тим и да се боримо срцем. Дали смо све. У петом сету је мислим управо наша храброст донела тријумф.
Карч Кираљ: Србија има велики тим
Карч Кираљ доведен је пре четири године на клупу Америке да би је одвео до злата. После три неуспешна финала његових претходника (последња два 2008. и 2012.) домаћа јавност је очекивала титулу, тим пре што је репрезентација пре две године први пут освојила титулу првака света. На питање шта је било кључно у полуфиналу са Србијом, одговорио је:
– Не бих рекао да је нешто посебно било кључно. Ово је била невероватна борба, напред-назад: ми смо водили, па је Србија водила, па смо ми водили, па је Србија водила… Дошли смо до ситуације да имамо малтене добијен меч, али је Србија ипак била боља данас. Србија има велики, велики тим, врло доброг тренера, сјајне појединце. Честитам јој на залуженом пласману у финале.
Кираљ, у избору ФИВБ најбољи одбојкаш 20. века, желео је у Рију да постави нови рекорд. Као играч има три златне олимпијске медаље, у одбојци две (Лос Анђелес 1984, Сеул 1988) и у одбојци на песку једну (Атланта 1996), а очекивао је четврту као селектор одбојашица.
