Дечије одмаралиште „Дивљана“ у истоименом селу код Беле Паланке поново је без деце.
Обишли смо одмаралиште и пријатно се изненадили – све је чисто и уредно, зеленило у одмаралишту се очигледно пажљиво одржава, по многим детаљима се види да је одмаралиште с љубављу припремљено за долазак ђака.
Међутим, деце нема.
Како смо сазнали на лицу места, већ дуже време ниједна основна школа из Ниша или неког другог места није организовала школу у природи у Дивљани.
Повремено долазе мање спортске екипе на припреме и то је све.
У одмаралишту једино ради кафе у коме се може попити кафа и ракија и дословно ништа више.
Излетници који посећују оближњи манастир Светог Димитрија са темељима из касно-античког доба, прастари храст китњак у самом селу Дивљана и вештачко језеро у долини, свраћају у одмаралиште и чуде се.
Питају: „Можемо ли да ручамо код вас?“ – „Не.“, „Могу ли да попијем сок?“ – „Не.“, „Имате пиво?“ – „Не.“.
Зар је могуће да у оволикој немаштини имамо новца да шаљемо своје школарце у одмаралишта на Златибору, Копаонику и у Сокобањи, па често и у стране земље, а да не можемо да попунимо капацитете у одмаралишту које нам је у непосредној близини?
Родитељи данашњих школараца су великом већином похађали школу у природи у Дивљани чији су капацитети потпуно очувани и спремни да приме госте.
Зар ћемо својој деци ускратити оно што је нама било својевремено пружено и што смо сматрали потпуно уобичајеним?
Цена смештаја у Дивљани је неупоредиво нижа у односу на све остале дестинације на које директори школа упућују нишке ђаке.
Оснивач Установе Дивљана је Град Ниш који покрива трошкове боравка деце у Дивљани свих социјално угрожених родитеља.
Дакле, у Дивљани је немогућа ситуација која се често дешава на екскурзијама у другим местима.
Пола деце отпутује, а пола само остане у Нишу да машта о проводу њихових другара јер њихови родитељи то нису могли да им приуште.
Град Ниш мора да донесе одлуку да ли му Дивљана треба или не?
О лепоти овог предивног места које се налази на идеалном месту за боравак деце и припреме спортиста довољно сведоче и фотографије …
Али, нажалост, Дивљана је и даље празна и тужна без дечије граје.
Љубомир Костић
Фото: Љ.К.
