Specijalni pedagog Dragan Veselinović je rekao da radionica traje dva dana i da će svaki učesnik dobiti majicu koja je unikatna i koju je sam oslikao, čija poledjina predstavlja njegovu prošlost, a prednji deo budućnost.
„U okviru psihosocijalnog bloka radionice prvog dana se sa migrantima razgovara o njihovoj prošlosti, odnosno zemljama i gradovima odakle dolaze i o razlozima zbog kojih su ih napustili i kakve emocije imaju u odnosu na njih. Nakon toga prelazimo na kreativno-manuelni blok kada oslikavamo poledjinu majice simbolom koji predstavlja tu njihovu prošlost i vezu sa mestima iz kojih dolaze“, kazao je Veselinović.
Dodao je da je danas sa migrantima razgovarano o budućnosti, o zemljama u koje žele da idu, o tome šta tamo žele da rade, o njihovim stremljenjima i eventualnim strahovima od toga kako će tamo biti prihvaćeni i kako će se uklopiti u drugi sociopsihološki ambijent.
„Posle toga prelazimo na manuelni i kreativni deo gde oni oslikavaju prednji deo majice simbolom vezanim za njihovu budućnost. Često su to motivi zastava država u koje idu ili dresovi fudbalskih klubova, pošto mladji obično žele da budu fudbaleri“, kazao je Veselinović.
On je naveo i da što se tiče budućnosti njihova stremljenja su slična. Svi gravitiraju ka Nemačkoj, Austriji i Švedskoj. Svima je bezbednost dece i njihova budućnost na prvom mestu.
„Nije im važno šta će raditi, spremni su da rade bilo šta. Oni smatraju da će na Zapadu imati veće šanse i mogućnosti da njihova deca bolje žive. Uglavnom nemaju strahove, retko ko od njih ima strah da se neće prilagoditi i da ga neće prihvatiti“, istakao je Veselinović.
Migrantkinja iz Iraka Ahlam Džundi (16) rekla je da putuje u Nemačku.
„Želim da kada stignem tamo postanem hirurg, ali ne znam šta me čeka u budućnosti“, rekla je ona.
Migrant Birhad Kaso (12) kazao je da je iz Iraka otišao jer tamo nije imao dobre uslove za život.
„Moja porodica je ostala tamo, a ja sam u Srbiji godinu i mesec dana. Planiram da odem u Nemačku i želim da postanem fudbaler“, kazao je Kaso.
