Седамнаестогодишњи Стефан Клет из Сомбора до пре само месец дана живео је са три тумора и једном жељом – да дише на нос. За четири године, откада је породици саопштено да болује од мултитуморског синдрома, имао је једну операцију, остао без чула мириса и наде да ће му аустријски доктори помоћи. Наиме, лекари из Граца оценили су да не могу да уклоне цео тумор смештен у лобањи, који је Стефану стварао највише проблема. Ипак, пре шест дана је оперисан, а пре два дана осетио је мирис освеживача. Не у аустријској болници, већ у Клиничком центру Србије (КЦС) на Клиници за неурохирургију.

– Необично ми је, навикао сам да дишем на уста – одговара Стефан на питање како се осећао после операције која је трајала три сата.

Осим пиџаме и чињенице да разговарамо у болничким условима, ништа друго не одаје да је Стефан имао операцију, а још мање да му је из главе уклоњен тумор – нема резова на лицу, нема завоја, фризура је на свом месту.

– Тумор ми је извађен кроз нос ендоскопом, зато немам ожиљак. Једину непријатност, ако тако може и да се назове, после операције причињавао ми је тампон у ноздрви – додаје Стефан.

Од његове мајке Јасне Алексић сазнајемо детаље борбе за Стефаново здравље која је почела првом добром информацијом: тумори нису злоћудни, закључио је ендокринолог Светозар Дамјановић.

– Последњих годину дана стање се погоршало. Саветовано нам је да помоћ потражимо у Грацу и да ће Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) да покрије трошкове операције. Међутим, аустријски доктори су нам рекли да могу да уклоне само половину тумора у глави. Нисмо губили наду, а од РФЗО-а смо врло брзо добили лепе вести – прича Јасна Алексић.

Доктори у Београду су оценили да могу да ураде оно у шта нису хтеле да се упуштају њихове аустријске колеге. Након што је прегледао здравствену документацију, ОРЛ хирург Бојан Павловић је пресекао – Стефанов тумор уклониће цео, овде, у Београду. Од тада су Јасна Алексић и др Павловић били у сталном контакту.

– Нисам била обесхрабрена чињеницом да су нас одбили страни стручњаци. Напротив, ниједног момента нисам посумњала у нашу медицину – каже Стефанова мама без трунке колебања.

Припреме су трајале три месеца. Прво је хирург Србислав Кнежевић отклонио туморе из стомака, тачније један надбубрежни и један са панкреаса. А три недеље касније уклоњен је и онај из главе.

– Ова последња операција на бази лобање је била међу најзахтевнијима које сам до сада урадио, јер је носила и одређене ризике. Стефанов организам је лучио хормон који је утицао на повећање крвног притиска и свака промена је могла да му угрози живот. Уз то тумор је био прокрвљен, а та чињеница носи ризик да пацијент искрвари. Због свих опасности које су могле да се догоде изузетно је била важна подршка и процена анестезиолога Иване Лазаревић – објашњава за „Политику” др Бојан Павловић, који је успео да прилично велики тумор извади кроз нос.

Током операције Стефанов тим лекара, међу којима је био и неурохирург Драган Савић, морали су да запуше крвне судове, а користили су и „сел-сејвер”, апарат који омогућава да се изгубљена крв током операције сачува и врати у организам пацијента.

– Иако је Стефан изгубио око четири литара крви, захваљујући том апарату из трансфузије је надокнађено само литар и по. Све време смо имали помоћ васкуларних хирурга Лазара Давидовића и Немање Савића, па је операција завршена а да су нерво-васкуларни елементи потпуно сачувани. После четири године Стефан је званично здрав – каже др Драган Савић и додаје да може да се врати школи и спорту.

Охрабрујућа прича за српску медицину у време када наши лекари купују карту у једном правцу.